Nova Evropa

јатељима Југославије, и Југословенима у Америци, — да ли би му ико, и најпозванији Југословен на овој страни, и у овој земљи, могао замерити на онај начин и у оном смислу како је то учинила „Ријеч“ — Зар Југословену није слободно споменути своје хрватско сељачко порекло 2 Или је, можда, нетачно, да се распуштањем ХРСС-а онемогућује хрватском сељаку, који је готово у целини политички организован у ХРСС-у, исказивање слободне воље при изборима, — управо своје воље уопште, ако би дошло до уклањања кутија ХРСС-а (што, док ово пишемо, не зна још ни сама влада да ли да ризикује или не)7 Или, напокон, ако данашња власт у Југославији није прогласила чланове ХРСС-а, дакле огромну већину хрватских сељака, бољшевицима и бољшевичким савезницима, зашто им је онда распустила странку и похапсила вође ... Цео онај кратки говор иде очигледно затим; да наше пријатеље у културној Америци — која, као и културна Бвропа, зазире од бољшевизма — умири и увери, да не верују у гласове, који се шире, поглавито са званичне СХС стране, да је наш сељак бољшевик, ни хрватски као ни српски; а то уверавање имаће, наравно, утолико више ефекта што долази од стране једног истакнутог и аутентичног Југословена који је у исти мах и сам хрватског сељачког порекла. Толико о самом говору Г. Мештровића, без обзира да га је он изрекао.

У ствари, нити је Мештровић икада. затајивао своје хрватско сељачко порекло (а и зашто би, кад му само служи на част), нити је овај кратки отпоздрав на здравицу У Њујорку његов политички аеђић, како то каже „Ријеч“, која уосталом и сама добро зна да то није (што, на другоме месту у истом чланку,и признаје, кад говори „о овој фази политике Г. Мештровића“). „Ријеч“ добро зна, и спомињала је то у више наврата, да је Мештровић био један од водећих чланова Југословенског Одбора за време Рата, да је активно учествовао у свима важнијим акцијама и посебним мисијама Одбора (осим при Крфској Декларацији), и да је његова реч у Одбору важила бар колико и сваког другог од истакнутих чланова Одбора (неизузимајући ни 1. Дра. Трумбића ни пок. Супила), „Ријеч“ поуздано зна и то — или би бар требало да зна —, да је Мештровић још на изложби у Риму, године 1911, иступио политички као Југословен, одбивши демонстративно сјајну званичну аустријску понуду и ушавши са својим радовима у павиљон званичне Србије. То није било „политизовање“ само уметничким делима, већ је могло стати главе и повући за собом велеиздајнички процес. И тако је Мештровић одонда стално радио, неистичући се додуше у јавности политичким тирадама и страначким изјавама, али узимајући најживљег учешћа у свему што се тицало народа. и југословенства, што је наравно дошло до израза у његово

132