Nova Evropa

47

уметности, Место да с те полазне тачке посматрају његова уметничка дела „у исти мах као првокласна политичка дела“, господа Југословени и истинољупци око „Ријечи" окренули су појмове тумбе, па му — прећуткујући или забашурујући њетову досадашњу политичку активност —- одричу право да уопште сме говорити о политици | А А Мештровић, коме — уз јединог српског војника-сељака у ратовима —- припада лавји део заслуге да се у културном свету уопште зна за Србију и за Југословенство, нема права да говори о југословенској политици, — а ко има2 — Смеју несамо да говоре, него су и Богом позвани да воде југословенску политику, и да је искључиво они воде, ГГ, Прибићевићи, Жерјави, Лукинићи, Кризмани, Г ризогони, Лује Војновићи, Вилдери, Бошковићи, и како се већ зову пшпогев бепМата у странци, братски загрљени са југословенском Радикалном Странком ГТ. Пашића, Љубе Јовановића, Велизара Јанковића, Лазе Марковића, Сршкића, Којића, Јањића! ,,, (Куда да је воде, то „Ријеч“ сама каже: у „партајска надметања" и „недаће",) Да није монструозно било би смешно, и имало би да се региструје у „Шта се чује", а не да се о томе озбиљно расправља овде на уводном месту, где се већ кроз десет књига пише само о паметним и трезвеним југословенским стварима, Ко би икад и слутио, да ће један Г, Пармачевић, или један Г, Шпорчић, или можда. још које лошије и неписменије пискарало великих „државника“, из редакције „Ријечи", смети изустити јавно, да би за Мештровића најбоље било кад би „политизовао" само својим уметничким делима, и да би „требао да препусти другима ону област јавнога рада у коју се не разуме"! И то зато што се усудио рећи, да је хрватског сељачког порекла, и да је срамота да се хрватски сељак проглашује бољшевиком, те спречава да манифестује своју слободну вољу на изборима 21. . == Али, доста ове свирепе игре! Није нам стало до тога да. се натежемо с „Ријечју", која може и наше речи изврнути па протумачити наопако, јер њој није стало до ствари и истине, као што није ни онима који је плаћају и издају стало до стварне политике и правог народног јединства и Југословенства, И не бисмо се упуштали с њима у расправљање, кад се не би радило о извесним појмовима који у овом нашем друштву, па и у нашем ужем кругу, нису јасни, а који кад би се објаснили — могу бити спасоносни и за нас и за делу ову средину у којој се налазимо, Враћамо се наиме, овим нарочитим поводом, на тврдњу коју смо у више наврата покушавали доказати: да је неродољубиво и штетно, у овим налим приликама, да се људи стручни и способни повлаче у себе и затварају у куле од слонове кости, а јавне послове препуштају шарлатанима и професијоналним политичарима,

133