Nova Evropa

Пријатније је, дабогме, завалити се у наслоњачу па читати старе латинске писце, или Шекспира, или француске моралисте, а пустити друге, што реко Аристофан, да „освајају Троју“, — али смемо ли ми себи допустити тај луксуз; ... И, бојимо се, ће да тако мирно и угодно читање кратко потрајати, јер кад смо дотле дошли да једна шачица новинарских аналфабета и бескичмењака оспорава право већ једном Мештровићу да уопште говори о политици, онда није тешко и просечном мозгу увидети да смо далеко, врло далеко, од нормалних прилика и сређености, А у ненормалним приликама и односима ни најмирнији не може дуго мировати. Уосталом, у том погледу „Ријеч“ има право; настало је време дам овако велик уметник, крај све своје жеље после Рата да се повуче из дневне галаме и посвети уметности, не може ето да сачува мирноћу и да јавно не осуди лудости = безакоња. данашњега режима у Југославији! Ми знамо да, исто тако, ни Г, Јован Цвијић, ни толики други најкултурнији и најспособнији Југословени, не подносе без узбуђења ово што се око њих дешава, и ми смо несрећни што се они још увек не могу да одлуче да и сами уђу у борбу, него мисле да ће своме народу послужити боље ако се држе пострани, посвеБујући своје знање и своје силе искључиво својој науци H својим књигама, или својој уметности и своме стручном послу, Они су, услед тога, највише и дали маха и повода дрскости наших садашњих политичара и министара, и њихових новинарских брчних пера, да развијају теорију о уметницима и научницима који треба да остану код своје струке, а да политику и управу над државом препусте њима. Та теорија не вреди ни за културну и уређену Енглеску, где сасвим друге прилике владају, па ипак воде прву реч Балфури и Сесили, а камо ли код нас где гори тле под ногама те где је сваки појединац позван да спасава што се још спасти даје. И Масарику су се, пре Рата, потсмехивали, да је „Господин Професор“, или, у најбољем случају, „идеолог“, а куд је Чешка данас измакла испред нас захваљујући пре свега вођству тога „сухог научника |“...

Мештровић има право кад каже (у једном писму нашем уреднику): „Народ ће преживети и нас и њихову силу, остати читав и нераздељен, и сећати ће их се са гнушањем = срамом. Научиће једино то, да сваки себе сам ослобађа". — Али шта norme? — Лоши режими не падају сами од себе као тњиле крушке (за To je |, Пашић најбољи пример), насиље и корупција узмичу само у борби са културним и чистим елементима, Рећи ће неко; доћи ће нови нараштаји да ту борбу воде, и да победе. Само, је ли право с наше стране, да не утремо пута и начинимо мостове новим нараштајима 2 Ми мислимо, и осећамо, да није, И мислимо, да је код нас куцнуо последњи

134