Nova Evropa

Isto tako kao Nikolson u svom delu, i Ričard Edžkamb, u svojoj vrlo opširnoj istoriji tog Bajronova poslednjeg puta (12-

| dana 1909), stoji na skoro istovetnom stanovištu odnosno one

velike promene što ju je taj put učinio na Bajrona. Mada su njegovi neprijatelji voleli da ponavljaju Hantovu hipotezu, da je i taj poslednji Bajronov korak bio u suštini samo posledica njegove želje da večito glumi pred očima sveta u raznim neo=bičnim ulogama kao na kakvoj pozornici, ipak to tvrdjenje mo= ra da padne kad se zagleda dublje u činjenice, i kad se imaju na umu svi oni nebrojeni dokazi istrajnosti, kuraži, samopožrtvovanja, i iskrenih napora, kojima je Bajron punio svaki ubogi dan zadnjih nekoliko meseca svoje mizerne egzistencije u Misolongi,

Treća ovogodišnja knjiga o Bajronu je delo Dr, Dore Rajmondove (Dora N. Raymond);: »T he Political Career of Lord Byrom«, o Bajronu kao političaru, Ovaj pisac ne zalazi onako duboko u lične motive kao što je to Nikolson učinio, i zadržava se uglavnom na gotovim faktima; vrlo rado gleda i komentariše dogadjaje i odnose u društvu onih dana kroz prizmu naših sadanjih stanovišta, i pod utiskom prizora iz najnovije istorije, Pri svem tom što je Bajronovo doba ispunjeno dogadjajima i činjenicama toliko sličnim svemu onom što se dogodilo za zadnjih deset godina, u mnogom čemu i sa gotovo istim posledicama, ipak, kad se traže komparacije, trebalo bi to činiti sa malo više obazrivosti nego što je to ovde učinjeno, Sledbenici Ljenjina, Trockog, Čičerina, Žoresa, i Roze Luksemburg, nisu baš u svemu slični sa pojedinim engleskim liberalnim demagozima iz prvih desetina prošlog veka, kao što bi to Dr, Rajmond želela da predstavi; niti su efekti njihova rada slični, bilo u karakteru, bilo po zamahu, Knjiga Je inače napisana dosta tečnim i lakim stilom, bez pretencijoznosti i želje za naročitim efektom, |

Zatim prelazimo na knjigu »Byron in Perspective« od Sajmona (J. D, Symon) (London, Martin Secker), Pisac ovog dela je »iz Aberdina«, kao što to sa dosta ponosa ističe, Tu treba imati na umu, da je Bajron nekoliko ranijih godina svoje mladosti proveo u Aberdinu, i tamo prvi put počeo da ide u školu, Delo je i posvećeno »Almae Matri Universitati Studiorum Aberdonensi«, te mu je uopšte glavna svrha, hotimična ili nehotična, da istakne u Вајгопоуп Жуоји »Тће Ађегдотап Epoch«, Sve to, najzad, i nije baš tako velik greh, jer kad već postoje dve-tri knjige o »poslednjoj lazi« zašto ne bi bila i jedna o »prvoj epohi«! Možda bi bolje bilo da se autor tu i zaustavio, i da je napisao samo »Byron in Aberdeen«, mesto »Byron in Perspective«,

274