Nova Evropa

он поштује само живот у херојизму, у несебичној борби за хумане идеале. Убрзо му се пружи прилика за тешку и дугу борбу. Као олуја, завитла у Француској духове Драјфусова. Афера, и подели их на два табора: једни се боре за отаџбину, а други за правду. Ролан и Џегиј, међу првима, ишту ревизију парнице, јер „једна једина неправда чини неправедним цео. свет“, И докле је год ова афера ствар савести, ови су млади људи у првом реду бораца, уз Золу, Франса, Жореса; повлаче се тек пошто су ствар у своје руке узели политичари, Повлаче се у нову, у тежу борбу. Недавно су искусили, како су корумповане и плаћене новине, часописи, сва дневна књижевност Париза. Три идеалиста неће да се мире са злом: Ролан, Пегиј, и Сиарес, оснивају Сајјегз де Ја ашпхаше, петнаестодневне свеске, и одржавају их петнаест година по цену силних жртава. Три сиромашна младића хоће да поткупљивоме Голијату плаћене књижевности ставе насупрот Давида с праћком. „Ни потуре за рекламу!" Плаћена књижевност се страшно свети; не приказује их, књижари их не продају, — нема хонорара. Главна своја дела, плод најлешпих својих година, дао је Ролан овим свескама, без и једнога франка хонорара: десет свезака „Жан Кристофа", „Бетовена“, и Микел-Анџела", и драме своје. Заиста, херојско дело, нечувено у модерној књижевности,. И још једну борбу је подузимао овај идеалист, претешку борбу у којој није успео: борбу за народно позориште, а против булварских драма о вечитој прељуби, Неколико младића, без веза, без ауторитета, јаки само својом честитошћу, упркос тајној зловољи штампе, покушавају нешто што изгледа немогуће; створити позориште за радни народ, дати племениту разоноду онима који, малаксали од посла, излазе из радионице, У овом покрету —- који није био без везе с тадашњим покретом за народно просвећивање, с покретом На. родних Универзитета, — Ролан је нашао своје место зато што је, при првом доласку у Париз, плануо гневом и презирањем, познавши париско позориште које је било постало школом блуда за буржоазију Европе, Ролан, у својој књизи „Те thćštre du peuple“, покушава да пружи естетику новога једног позоришта. Најпре проучава драмски багаж који нам је завештала прошлост, испитује шта би се од тога могло дати радном народу, и налази врло мало; „Молијерова комедија може задовољити прве потребе народног позоришта; не може све“; од трагедије ХУП века, може бити, неке драме Корнеја, од страних драма: Шилеров „Вилхелм Тел", и тачка, Ролан затим даје историју француских покушаја да се народу, путем позоришта и народних свечаности, пружи здрава и пријатна доколица, па из свих тих искустава изводи каква има бити народна драма коју треба тек створити, Сам ради своје