Nova Evropa

И Ролан, иако с мало ауторитета, али са не мало жара и пожртвовности, заузима то тако упражњено место. Посред најгушћег дима од званичних и незваничних лажи, посред лудила које је с планом припремала и пропагисала продана штампа — апсШа р/шостаНае, — посред опште психозе код сугерисаних маса, Ролан је осетио шта Европи недостаје: Толстој. „Оно што је данас ређе од херојизма, ређе него лепота, него светост, то је слободна савест, Слободна од сваке стеге, од сваке предрасуде, од сваког идола, од сваког догмата, класинског, кастинског, нацијоналног, од сваке религије, Душа која има смелости и искрености да гледа својим очима, да воли својим срцем, да мисли својом памећу, да не буде сенка, да буде човек.“ Сем тога: „Велик један народ нема само дужности да брани своје границе, него и своју памет, коју мора да чува од свију халуцинација, неправда, и лудости које долазе с ратом... Дух није најситнији део народнога поседа... Ја волим драгу моју Француску, али зар бих ја могао њој за љубав убити своју душу, изневерити своју савест. То би значило изневерити домовину саму".

И кроз васцели рат, он ће да стрчи „изнад гужве", он неће подлећи епидемији мржње, свесне и несвесне лажи у коју трговци у храму јавне речи обавијаху обамрлу савест Европе, С непогрешивошћу магнетске игле, он остаје у царству духа да спасава идеал, Ту он налази кинеског песника од пре тисућу година, Ли-Тај-Пе, који проклиње рат и изјављује да се он ништа не тиче мудра човека, Налази хуманисте који у латинским писмима — а латински је језик био символ њихове интернацијоналне заједнице — измењиваху своје бриге ни утехе ради крволочне масе, и чињаху то поврх гужве људске бестијалности, Налази свог и нашег Гетеа који је, у Шампањи, при паљби топова проучавао појаве боја и облике француске цивилизације, презирући рат, У то друштво позива он људе за које је мислио да им је онде место; најпре Герхарта Хауптмана,

Кад се Волфов Биро, зар у сврху застрашавања Белгтијанаца, 29. августа 1914, похвалио: „Град Лувен, богат уметношћу, збрисан је са земљине површине", Ромен Ролан љутито пита интелектуалну елиту Немачке; „Да ли сте ви унуци Атиле или Гетеа2" — Он их преклиње; „У име наше Европе, међу чије сте највише поборнике до овога часа ви бројани, у име цивилизације, у име части немачког народа, преклињем Вас, Хауптмане, позивам Вас, Вас и духовну елиту Немачке, у којој имам не једнога пријатеља, да с највишом енергијом протестујете против злочина за који иначе одговорност пада на вас“, Хауптман, као и толики други стражари немачког народа, није показао потребну слободу

48