Nova Evropa

Наравно, својим ставом у полуделој Европи, Ролан се силно замерио онима који немају каде да мисле на будућност, јер морају да пречишћавају рачуне прошлости, Француска цензура не допушта објављивање његових чланака „Аш-аез5из de la теПсе („изнад гужве“), а допушта сваке врсте лажних оптужаба и безочних клевета против Ролана, Угледни књижевни критичари пишу против „неког Швајцарца“, правећи се да не познају писца „Жан-Кристофа"“, не знају да је он рођен у нивернеској Бургоњи а васпитан у Паризу, Разуме се, не обзире се на истину кад је реч о „немачком маневру у Европи, чији је посредник Ромен Ролан“ (тако га је оптуживао Сорбонар Олар, историчар Француске Револуције), Ствара се реч дефетист (тобоже онај који жели пораз своме народу), да се њоме туче у главу сваки слободан човек, а Ромена Ролана жигошу као „иницијатора дефетизма", Неки јунаци из позадине пишу читаве књиге против Ролана, које би, датом приликом, могле послужити материјалом за парницу, Тако да Ролан за све време Рата не одлази у домовину. Па и кад га смрт матере којој он толико дугује, почетком маја 1919, одзове у Париз, пријатељи се боје хапшења, И Нобелову награду за књижевност, новембра 1916, он није смео за себе да задржи; морао ју је раздати у добротворне сврхе, пошто су је патријотски клеветници прогласили за „тридесет Јудиних сребрњака".

По повратку у Париз, на сам дан потписивања мира у Версају, он упућује слободним интелектуалцима света „Проглас Самосталности Духа", који потписује читава једна република духова: Барбис, Бирјуков, Кроче, Дијамел, Ајнштајн, Рубакин, Тагор... Напоредо с организовањем радничког пролетаријата, ова група жели да прикупи слободне интелектуалце у Интернацијоналу Духа. А немогући сасвим прихватити бољшевизам, она се није стопила са клартејистима, него је основала себи ново огњиште „Ешгоре", где је и објављена први пут биографија Гандија, достојан наставак „херојских биографија" Бетовена, Микел-Анџела, Толстоја,

При споменутим неприликама, уметнички је Ролан мало стварао, Он је дошао у прилику да животу служи непосредно, а не тек кроз уметност, Као око Жан-Кристофа, у току ратних година, око Ролана се већ ствара „република слободних духова". Гдегод је неко дошао у сукоб с патријотским лажима, и кад се год нечија савест није умела определити, заваравана оном страшном силом коју једни зову осма велесила, а други клоака, — коме да се повери таква душа, ако неће Ромену Ролану2.,. И писма су долазила, од војника из ровова, од матера код куће, често писма без потписа, која нису чекала одговор него су била исповести узнемирених са-