Nova Evropa
вести. Све те, и друге, протесте против Рата, Ролан је брижљиво сабирао, и држао својим безбројним писмима на окупу малену општину Европејаца. Тако је сабрао и створио, из тисуће писама, драгоцену збирку докумената која дивно илуструје мисију песника у човечанству, и ону лепу реч Сиареса: „Нема великих сликара, великих музичара, великих песника, — има само великих људи“,
Сличан докуменат о слободној савести, посред густе магле мржње и лажи, створио је Ромен Ролан за време Рата у свом Дневнику, у двадесетиседам свезака. Његов друг ПО Ж. Жув') је објавио из њега неколико уломака, цео Дневник биће приступачан тек потомству, Какву историју ратног времена садржи тај Дневник, то можемо само да слутимо из првога романа који је написао за време Рата, а објавио после Рата: „Клерамбо, историја једне слободне савести за време Рата", Историчар главнога доживљаја европског у годинама 1914—1918, роман показује како је, на почетку Рата, многа слободна душа утонула у јавно мишљење, подлегла сугестији ниже средине, и како се ослобађа тек под тешким ударцима судбине, Професор Клерамбо, пред вам Рат, чита својој породици „Оду Сувереном Миру", а чим рат избије, он се деперсонализује, урла са вуцима, и срећан је што његов син улази у рат с одушевљењем, Узнемирава га само једно: кад се син једанпут врати с фронта, он ћути, не одушевљава се више; синовље ћутање разуме отац тек пошто син погине,
Као што је пре Рата све радио и писао полемишући против рата који је предвиђао, тако и сад, после Рата, он не може да се ослободи страшне визије како се смањује душа Европе, Тако он ради исти посао кад пише о грчком мудрацу „Емпедоклес“, који у историји човечанства види наизменичне таласе Љубави и Мржње, кад објављује „Претече" („Гез ртеситвецтв") европске душе; кад пише саркастичну комедију „ЈАћан“ („Илузија“); кад Европи објављује хероја Индије; Гандија, и када, у последње две године, објављује две свеске новога великог свог романа „Опчарана Душа“ — „L Ame епсћапфбе". У последњој сцени његове друге свеске већ се чује новост рата; значи, већ у трећој свесци, кад изиђе из штампе, читаћемо још једно објашњавање Ромена Ролана с нај-
већим доживљајем свију нас, у чијој немилој сенци ћемо још дуго трпети,
И када би требало, на крају чланка писаног оваким тоном, рећи укупан суд о књижевнику и човеку Ромену Ролану, ја не бих био у недоумици у којој су професори књижевности,
"ЈР.Ј, Јоцте, Кота КоЏапа мчуал«, Раг15 1920.
51