Nova Evropa

večnog uznošenja čoveka k Bogu, savremeni evropski materijalizam je sankcijonisao formulu židovske porodične besmrtnosti, t, J, besciljnog produženja i razvijanja roda, za koji ličnost postoji samo kao stepen na nekakim dugim lestvicama koje ne vode nikamo, Tim duhom hebrejske misli prožet je ceo savremenžš materijalizam, pa je prirodno da vidimo svuda poglavito Židove gde istupaju kao vodje i učitelji materijalističke nauke, U stvari, materijalizam i nije drugo do dosledan razvitak najzemaljskije i najputenije, takoreći animalne, religije, što ju je svome »izabranom narodu« dao Jahve, taj starodrevni zemaljski Vij, Samo što je nekad on držao za potrebno da se krije pod različitim maskama, čak i pod svetlim Hristovim rizama; ali je danas eto došlo njegovo vreme, i započinje se otvorena, odlučna borba, — »Danas je Djavo već bez maske istupio pred svet«, — tužno primećuje Gogoli u svojoj »Prepisci«, pa nastoji da ljudima sugeriše svoje turobno i mračno predosećanje, 1 prikazuje nam — u simvolima — ђогђи озгапфепоб — usred prazne crkve — čoveka, protiv odlučne, poslednje navale tamnih sila;

»Pokojnica je stajala već pred njim, dotovo na samoj crii kruga,

upirući u njeđa svoje mrive i pozelenele oči,.,«

Mrtva (možda čak i mrtvorodjena) kultura zaključuje savez sa svojim prirodnim »ocem« i učiteljem — Duhom Риtene Zemlje, te silom budi u duši savremenoga čoveka sve one tamne instinkte koji žive u njoj naporedo sa »komadićem Hrista«, I tu borba dostiže svoj vrhunac;

»,., Sa treskom odskoči željezni pokrov s lesa, Mrivac se ispravi, Bio je još sirašniji nego prvi puf, Zubi su mu strahovito cvokotali, a usne se jezovito rastezale provaljujući grozne kletve, U crkvi se podiže vihor: svetačke ikone popadaše na zemlju, a razbijena okna stadoše se prosipati po podu, Vrata iskočiše iz svojih zaglavaka, i svakovrsna пеman srnu u božji dom,,,«

Ako је već prva ljuta navala »tamnih sila« (XVIII i XIX vek} svojski potresla Crkvu, druga ju je (u naše doba) gotovo sasvim srušila, — ili je barem ruši i uništava, Ali mislećeg čoveka brani od »besova« još njegov »začarani krug«:

»,., Sva Su čudovišta bila uprla oči u роја, Га а ба ан ба nisu mogla videti, jer je bio opasan fajanstvenim Кгибот,,,«

I sad dolazi odlučan momenat:

» Dovedite mi Vija! Podjite po Vija! — zakreči dlas pokojničin , . „«

156