Nova Evropa

у делу Шпенхауерову такових места и такових поставака који су очигледно погрешни, и које би свако могао опровргнути најобичнијим примерима. Да се је такав геније као што је био Шопенхауер дао завести на оваке стрампутице, може се про- · тумачити једино чињеницом, да није загледао дубље у сам живот, већ је све прилагођавао идеји онакој каку је себи створио у извесном добу када се добијају први утисци, Тако је цела његова филозофија испала типичним примером духовне петрификације, и она зато умара својом монотонијом; маколико да је дивно саздана у својој концепцији, осећа се на крају крајева, да та поносна творевина, та Ајфелова Кула људске мисли, не може одолети даху живота —; пада у прах пред осмехом једног детета. Јер истина не лежи ни у апсолутноме песимизму, ни у апсолутноме оптимизму; њу треба тражити у споју обојих, — она није саставни део ствари, него се налази међу стварима, а манифестује се у супротности, контрасту, између ствари,

Сасвим различан од Шопенхауерова песимизма јесте оптимизам великога и јединственог Гетеа. То није обичан оптимизам, који произилази из површног расположења при осеђању и мишљењу, већ зрели плод дубоког познавања живота, његове трагичности али у исти мах и његове вредности. То је олимпијска мирноћа и равномерност гетеовска, урођени дар њетова песничког генија, да гледа на свет и на људе једино као на предмет контемплације, без икаке предрасуде, те услед тога она само њему својствена правичност, да пушта свакога да живи по вољи. Људи, који увек нагињу свом својом снагом на једну страну (како је то једном сам Гете рекао Римеру), не могу лако разумети Гетеа, и зато он није никад био популаран код маса, Већина људи тражи да јој се изнесу мисли заокругљене и одређене, док Гете, попут природе, не говори у аксијомима и формулама већ у символима, у законима чије дубље значење треба сами себи да протумачимо. Његова личност, све у њему, сушта је супротност ономе што бисмо могли назвати „петрификацијом“, и зато се толико збуњују они који хоће да даду о њему свој коначни суд: за фанатике напретка он је одвише конзервативан, за буржује одвише аристократ, за боеме одвише буржуј, — у очима препобожних он је атејист и паган, у очима слободних духова сувише религијозан и мистик, Срећа његова, што не живи данас међу нама: не би му се опростило што није било демократ, било радикал, било радићевац, или орјунаш, било бар присташа женског покрета. У ствари јединствени и божански дар Гетеов, био је у складу и сједињењу оба она основна порива, напретка и одржања традиција, који су се у њему узајамно допуњавали, те у чему треба тражити тајну његове вечне младости, Иако је стално био у покрету, у унутарњем развијању, он је постајао