Nova Evropa

— Од свих ваших крајева, најмање сам познавао Јужну Србију или Македонију. Знао сам да идем у земљу где је опште тикање изразом древног демократизма, да идем у крајеве где цвета поносна култура аналфабетизма, и отворених глава које стварају домаћу уметност и мудрост; радовао сам "се што ћу видети места где су лепота речи и лепота ношње ствари саме по себи разумљиве и природне, несамо као вековно наслеђе него и као урођена потреба свакога појединца; очекивао сам свет који има високу моралну традицију честитости и поштења као забачени крајеви Црне Горе и Босне и Херцеговине. Пљачке и убиства по пограничним крајевима, о којима су често писале новине, нису овде знак моралне декаденције народа, него су — у већини случајева — рђаве последице политичких и племенских агитација које су, у недавној прошлости када се борило за слободу, имале смисла, али су данас анахронизам, Ради тога је онде иначе лична безбедност већа него и у најцивилизованијим земљама. Страшни ратни валови неколико пута су преплављали ове крајеве, али овај свет је сачувао морално здравље, овде у каванама нема натписа „чувај се џепара“, овде можеш веровати и најодрпанијем пиганчету...

— Истина је, кренуо сам на свој пут несамо као сликар него и као сакупљач народних песама и књижевник, И урадио сам понешто у сва три смера. Пошао сам на пут у Јужну Србију о своме трошку, а будући да знате да су џепови уметника обично плитки, путовање ми их је лако испразнило. Зато сам барем хтео да извучем и максимум користи: тражио сам што више прилике да сликам, а тражећи моделе приближавао сам се и људима, Сликајући по два-три дана у једној кући, гледао сам око себе природни ток живота, слушао сам песме у њихову првотном стању, забележио сам неколико мелодија, а неке песме сам, услед многог понављања, и напамет научио. У принципу су ме занимале обе стране уметничког фолклора: живописна (ношња и типови), и музичка. Хтео сам да употпуним своје знање о балканској народној ношњи, и да, у привидном каосу, констатујем заједничке елементе и линије; али сам желео и да одредим позицију македонске песме у југословенској песми уопште, Резултате својих истраживања у томе правцу објавићу што пре у стручним студијама. Уловио сам тек двадесетак песама, и исто толико сликарских студија, али сам донео и љоста материјала који треба разрадити, и богатство утисака о којима треба још промислити.

— Што се тиче народне ношње, Јужна Србија је веома шарена мешавина, која коначно и одговара ондашњим разним народностима, међу којима има: Словена (Срба), Турака, Арнаута, Румуна, Куцовлаха или Цинцара, Цигана, и Јевреја.

21