Nova Evropa

религијозност, те општа интелигенција, бистрина. Стога ће тежње сутрашњице бити уперене нато да друштвеним одгојем, и у школи и у војсци и у саобраћају и у свим звањима, подигне те примарне особине и одлике, Треба их дакле пробудити из дубина душевног човека, а њега што више ослободити свих временских туђих наслага, талога и стега, да би се могло тако одгојити наша властита морална друштвена основа. Јер она данас нама највише фали. И то даје, пре свега, повода гласовима о нашој разрожности, То даје места и разлога нашим сукобима и честим неспоразумевањима. Из тога је никло и такозвано „хрватско питање" у овој досад највећој хрватској држави, Из тога се је извукло силом и „српско питање", паи словеначко, Ради тога академик Стојановић и долази до рецепта о разграничењу трију народа у истој држави и у истом народу! И наставиће се та конфузност све дотле док се не изврши наше духовно уједињење, — док свима нама заједничке народне одлике не даду једну моралну основу, која ће се објављивати и у јавном и у државном и у приватном животу. Јер народи нису само језичне формације, а још мање територијалне, Исто толико јака, а често и јача, подлога им је: интересна и морална. Љубав према тлу произилази из свесног или подсвесног осећаја, да нас са селом, државом, народом, везује осигурање свакидашњег хлеба. Та је веза најсигурнија, Из те свесности о материјалном осигурању развија се љубав: према земљи и заједници, а риперкусија је тога; пожртвовност, која — под разним утицајима — у духу доводи до нестајања. чисте особности, до утапања у заједницу, и жртвовању чак и живота за њу. Љубав је једно морално стање које, у својим ширинама, води до социјалности; темељ му је у схватању које долази до израза у изреци: нека свако живи, а последица је тога: нека свако што боље живи, Правило живота је ту експанзивност донекле исправило у схватање: нека свако добро живи према своме раду; т. ј. нека свако ради, да би добро живео, У томе је основа нашег народног гледања на свет, Укорењени дубоки смисао за праведност доводи до њега, то је чисто словенска нота. Словени су за њу пошли даље, до бољшевизма; али ће се, након историјски можда нужног и оправданог покушаја, повратити на њу, као на једину одрживу у свету. И ако сваки народ има да донесе по неко решење у настојањима векова, да даде слику и допринесе да се створи најбољи могући свет, да човека отета небеском рају поврати у рај земаљски, ако то стварање даје име, значај, положај и славу, појединим народима у историји, тада је поуздано, управо предодређено, да ће — након формирања овог нашег народа угословени имати најпотпуније да реше тај проблем: „Нека свако ради, да би добро живео", ако је свак и добро повезан један с другим, и ако су искључене све градације према бољем