Nova Evropa

ŽIVKO VEKARIĆ: VERKL: „PROVINCIJA“.

»Now 1 will do nothing but listen, To accrue what I hear into this sond, to let sounds contribute toward it,«

Wait Мћ: таг (»>5ол6 о: Музен«, 26).

Dosta smo bučno brbljali o suvišnim stvarima, —

sad Phlebnimo, u vedrom saznanju suoje neznafnosti,

i spustimo glavu na holeno svetog Ćutanja.

Dosta smo rečima o sebi nadglašavali muzihu svemira, —

sumorno cuiljenje zemljine osi nije paralo naše nerue u таготанит поста.

Tiho!

Ima i drugih radosti na globusu osim naše,

i boli ima. bez jauha, hoje treba poštivati.

Tiho!

I slašajmo: — neha hroz naše uho prolazi nit životnog zvuka

umornog letnjeg dana na izmahu.

Sočni smeh curice, drshi šapat zavodniha, —

leno disanje mora u zagrljaju ponoći, —

dalebi zvuci havanskogš orhestfra —

(реб nebrojeno godina svira isti komad u isto doba!) —

Svileno šustanje zavesa, strasno hucanje srdaca iza zauesa, —

Drhtavi celovi pod intimnim alhovama, —

{muž ili ljubavnih? — mrah zna samo za lju bav!)

Mučno škljocanje brave na vratima bahalinova dućana,

glasno zevanje bahalhe

(valjda je prodja bila dobra, i spavanje će biti slatko), —

Bezočno zvecbanje sabljom po osamljenom pločnihu, —

Hitro Plepetanje brzotisha u noćnoj fishari

(život feče potohom i o novine briše svoje Janusovo lice Као u Veroničinu maramu), —

DrePha mladića, hojima je zanimanje patrijotizam, Dogovori sbhrovitih spehulanata

{sutra će možda poshupiti brašno), —

Promublo naricanje za nehim mrtvacem u pothrovlju, plač deteta u bući u predgradju, —

ljutito brundanje sitog neženje gSavana

(bvare mu slathi san — zašto ne bi psovao!) Nerazumljivi uzuici noćnih pijanica što hrstare ulicama, Kreštanje pauna u obližnjoj bašti, —

Serenade pod prozorima šesnaestgodišnjih,

zavist usedelica što ne mogu da usnu, —

230