Nova Evropa

Зтепјапје mlade rodilje, —

Lavež vezane šfenađi, —

Surova šala noćnoga pljusba, psovbe samolfnih hočijaša, —

Hrhanje zadovoljnogš gradjanina

(dob on spava, žuljave rube radniba muzu za njega dividendu,

a uhaz mu se sprema za nebi veliki отдеп) —

Šum relhog automobila, fopot honjshih Борна 1 drndanje Боја po lošoj costi...

A iz daljine, hao glas sullera, home je dodijao monofoni zvub starog verbla,

javlja se glas antipoda neznamboje rase, iz neznamhojega gradića globusa:

»ZŽašfo me sećaš vlastitih mojih misli?

»Ja sam noćas sa istom fugom suve fo čuo,

»ali danas sam, u vrevi dana, zaboravio na sue,

»i ne mislim Raho će Sramofon života svirati noćas istu ploču«.

Konačno, preho sveša, bao plašt jedne zabašurene fuge, i smirenja,

stihijshi glas sedoša Rabi Hvitmena:

»And that we call Being« ...

Knjige i listovi, Al. Jelačić, „Ruska Revolucija, i njeno poreklo“,

(Izdanje »Nove Evrope«, Zagreb, 1925.)

(Pisac ovog prikaza jeste jedan od najpoznatijih ruskih savremenih istoričara; sada je u Pragu, Ovaj prikaz dobili smo posredstvom člana Radnog Kola »Nove Evrope«, G, prot, M, Murka,)

Knjiga G. Al, Jelačića ima dva predgovora : jedan je napisao izdavač, G, M, Ćurčin, a drugi sam pisac, Izdavač kaže, da na zemljištu Carske Rusije »nije ni uspevala druga biljka. do crveni cvet bune i revolucije«; da je u toku ruske istorije neprekidmo rasla reakcija, te da stoga »doba cara Nikole II očiбједпо predstavlja reakciju na vrhuncu«; da boljševički prevrat »znači padanje reakcije i zoru slobode«; naposletku, G, Ćurčin skreće pažnju jugoslovenskih »vodećih krugova«, da uče iz onoga što se desilo, Na osnovu ovog predgovora, kao i crvenog naslovnog lista sa slikom plamena na crnoj pozadini, mogao bi čovek pomisliti da je ova knjiga jedam tendencijozan pamilet, Ali predgovor samoga autora svedoči, da ona ima drugi cilj: »prikazati jugoslovenskim čitaocima, u najopštijim potezima

231