Nova Evropa
bi oni hteli: da načine od njega Rietva: а od njegove istorijske ličnosti. 'Nije. istina da je Nikola Pašić, sklopivši oči i skrstivši ruke na grudi, samim tim postao svetiteljem, ostao narodnim junakom »u svoj. sVOjoj istorijskoj i ničim nepomućenoj veličini«; još je manje istina, da su mu »dugo pleteni trnovi venci dok, najzad, od. bodljika njihovih nije izdahnuo«, da »njegova smrt izaziva zebnju«, i da se opaža da je, na vest o njoj, »zavladala zemljom — tišina Velikoga Straha«, kako nariču za njim oni koji su se grejali u njegovu predsoblju, Naprotiv, pre bi se moglo opaziti, ako već treba i o tom govoriti, da je zavladalo zemljom neko olakšanje, i to počevši od vrha pa do u široke šlojeve, uključujući tu i· jedan dobar deo, ako ne ı većinu, Radikalne Stranke, A zebnju i Veliki Strah izazvala je njegova smrt samo u njegovoj najužoj okolini; i s pravom, jer je legao u grob njihov veliki zaštitnik i dobrotvor, ostavivši ih za sobom kao kukavnu siročad, u svakom pogledu, Svima nama ostalima lebdi na usnama reč (samo što ne sme svaki da je iskaže): »Bog да mu dušu prosti, bio je velik političar, ali j je. dobro da je na-
pokon umrol« Baš kao što bismo — da završimo sa prispodobom koju smo na početku učinili == i za. »Poltiku« rekli, u sličnom slučaju: »Bio je dobar list, za naše prilike, — ali je već
krajnje vreme da se te naše ka promiii pa da dobijemo bolji lsftl,..,«.
_ Razumemo i dublji, pozitivniji, a koji inspiriše ovako držanje i ovako pisanje Jednog velikog dela javnosti i štampe =. Beogradu i u Srbiji, i uopšte medju Srbima, prema mrtvome Pašiću: da se pred svetom, i onim vani i ovim našim u širim dranicama države, istakne što više jedan srpski državnik, jedan predstavnik predratne Srbije, u času kad se protivni šlasovi nierado slušaju i nerado iznose, Ali držimo da i tu treba održa-. vati izvesnu meru, jer će konačni sud biti utoliko heumitniji 1. okrutniji, Ako se, na prvu vest:o njegovoj smrti, »sv e zaboravilo« — »lični i partijski” 'interesi«, »stare rane i porazi« -—, pa udarilo u kuknjavu i i preterane slavopoje,. meka se ne smetne s uma, da se lični i partijski interesi, rane i porazi, ne zabo-. Tavljaju tako lako i ha duže vremena, kod nas možda manje, nego igde drugde; utoliko mamje što mi Pašić, dok je bio živ, mije ni lako ni brzo zaboravljao ni interese ni poraze. Naprotiv, zna se dobro, i pamte toliki, da je Nikola Pašić za života bio, veoma пентоју i nepopustljiv, pa on, verovatno, ni mrtay mne iraži da se o njemu Sovori bolje nego što zaslužuje — iz milo-; srdja, Tra ljudi dobra srca i meke „duše, koji često · nesvesno čine krivo drugima, — mjihove pogreške i i grehe, kad umru, svi ubrzo тађотаме, 1 svi žale za dobrim čovekom: То лије sluбај Nikole Pašića. 'Niko ne može poreći, — pa mu.se to "ubraja, i u veličini, — da je Pašić bio »težnhk protivnik«,. i da je.
395