Nova Evropa

zadavao teške udarce na mnogo strana, U ličnoj borbi fe. se, posle smrti, sve može zaboraviti; u načelnoj borbi ima istorija da odredi šta ostaje a šta ide u zaborav. Onako kako: se u »Politici« piše o mrtvome Pašiću, to — po našem uverenju. — nije istorija, već falzifikovanje istorije, i mi se ovakim lažnim i preteranim suzama nesamo ne možemo pridružiti nego se od: njih i javno ogradjujemo. Oe = . Što smo mi, uostalom, imali da kažemo o Pašiću, i dobro + loše, to smo izneli pre kratkog vremena, povodom zakazane proslave njegove osamdesetgodišnjice {22. juna 1926), u jednom. naročitom broju »Nove Evrope«, Nastojali smo da budemo što objektivniji, i birali smo saradnike koji poznaju predmet o kojem pišu. Na onome što je tamo rečeno, smrt bi mogla — možda —. ponešto da ublaži i doda, ili zaokrugli, ali teško da bi se moglo i danas išta od sveša onog poreći kao neosnovano. Stoga se mi ovde sad nećemo ponavljati, neđćo ćemo — sa svim respektom za mrtva velikana i protivnika — uputiti čitaoca na. onaj naš jubilarni broj; a koliko smo pogodili političke dogadjaje koji će nastupiti sa smrću Nikole Pašića, pokazaće najbolje skora budućnost. Ali se već i danas naziru njihove konture. ~

Politička kriza u nas postala je stalnom poglavito usled. krize u Radikalnoj Stranci. Smrću Pašićevom proces raspadanja ove nekad snažne i homogene političke skupine ubrzan je u neobičnoj meri. Napustivši program još pre mnogo godina, ona' je sad izgubila i centralnu ličnost oko koje se iskupljala, pošto su gotovo svi ostali jači i ugledniji njeni članovi bilo pomrli bilo — ponajčešće u sukobu sa Pašićem — ostavili Stranku, ili su iz nje isključeni, Pašića je zadesila smrt u času kada je stajao pod skupštinskom anketom protivu korupcije, uvučen u nju od svoga sina i od nekojih ministara i političara svoje uže okoline: Tu su mu odista »pleteni trnovi venci«. U toliko težem položaju ostavlja om za sobom svoju Stranku, jer je prirodno da će sad —. ako se stvari razvijaju ijole normalno — težište Ankete pasti sa Rade Pašića (koji smrću oca postaje čisto privatnom ličnošću) na radikalske ministre i poslanike inspiratore i protektore korupcijonaša i učesnike u »aferama«. Sve to, i toliko drugo, ne otvara ružičaste vidike stranci koju ionako ne drže na okupu, i na vlasti, ideje i uverenja već lični interesi i tradicija, Obezglavljenoj smrću vodje, zavisiće od snage i od umešnosti, i poglavito od složnog i udruženog rada opozici;onih stranaka, da li će joj ovo biti smrtan udarac, i u koliko će se komada raspasti Radikalna Stranka. Nažalost, ne vidimo ni ma strani opozicije te snage koje bi situaciju prihvatile, i s uspehom ponele na svojim ledjima. Sve da se protivnici radikala odreknu privremeno svojih posebnih program4 i separatističkih težnja,

396