Nova Evropa

је, у души, желео и Берлин. Једина сметња изазивању великог рата био је тада дефанзивни угововор о Тројном Савезу; зато су, с пролећа 1909, Виљем П и Фрања Јосиф, са својим канцеларима и шефовима Генералштаба, закључили војну конвенцију којом се стварно Тројни Савез претвара у Двојни Савез. По тој војној конвенцији, обе се уговорне стране обавезују да ће се безусловно помагати у рату који оне буду изазвале. Берлин је, по тој истој конвенцији, дао Бечу отворене руке, да може кадгод хоће напасти Србију: а за случај да Русија пође у помоћ Србији, Берлин се обавезао да је одмах нападне. И Беч и Берлин знали су за дефанзивни карактер уговора Тројног Споразума. Берлин је, осим тога, још у доба маро«анске афере знао и за званичну изјаву Лондона (1911), да ће Велика Британија поћи у помоћ Белгији, ако ко погази неутралност Белгије гарантовану од Немачке, Француске, и ње саме, Па ипак су и Берлин и Беч сваке године обнављали своју војну конвенцију, која је имала пун значај једног међународног „злочина са предумишљајем“. Ко дакле жели да сазна историјску и политичку истину, по предмету одговорности за Светски Рат, коју је Версајски Уговор тачно дефинисао, и ко хоће да има у рукама главне чињенице, тај ће у књизи Дра. Канера доиста доћи до „кључа“ који ће му отворити пут к овој тајни. Војна конвенција између Берлина и Беча обновљена је последњи пут на неколико месеца пред Сарајевски Атентат!,..

Објављујући свој „кључ“ по питању ратне одговорности, Др. Канер у исти мах обара и легенду, како је Русија већ много раније отпочела била са тајном мобилизацијом, да би изненада напала на Немачку, те да је Немачка морала да се брани, како то хоће немачки писци који се данас професијонално баве питањем ратне одговорности,

Уз дело Дра. Ситон-Ватсона, најновија књига Дра. Канера: дефинитивно решава проблем одговорности за Светски Рат, па је стога треба срдачно поздравити, Ат

P. S. Doista moramo biti mnođo zahvalni barunu Konradu od Hecendorfa. On je izdao svoje memoare (Feldmarschall Conrad: »Aus meiner Dienstzeit« 1906—1918), koji valjda treba da sačuvaju njegovu historijsku slavu i veličinu. Ti su memoari prava riznica dokaza o odgovornosti za rat, .

Konrad je 1906 došao za šela Generalnog Štaba. Od 1907, on stalno goni na rat, najprije u Italiji, a onda na Balkanu. Godine 1908 najviše lorsira rat protiv Srbije, Osobito Sa zanima jugoslovensko pitanje, i od početka se tuži na agitaciju čeških i jugoslovenskih političara. 10. marta 1908 predlaže: Franji Josifu da postavi generala za komesara u Hrvatsku i za

406