Nova Evropa

namjesnika u Dalmaciji. On održava veze sa Frankom, i ovaj mu piše pisma, Divizijski general u Zagrebu, Aufenberg, izvješlava gal, aprila 1908, kako su priike u Hrvala. »desperatne«, kako nije isključena eksplozija, pa preporučuje poma- ganje Frankove Stranke i generala za komesara u Zagrebu, U svima svojim audijencijama i spomenicama na Franju Josifa Konrad stalno predlaže rat: još 14, januara 1908 on iraži pripojenje Srbije kao konačno rješenje jugoslovenskog pitanja, U razgovoru s. Erentalom, još 17, decembra 1907, obilježava kao cilj balkanske politike aneksiju Bosne i Hercegovine i inkorporaciju »nebugarskog dijela Srbije«. A. 19, avgusta 1908, kada je odlučena aneksija, on je već poveo razgovor o podjeli Srbije izmedju Bugarske i Austro-Ugarske, Vrlo je zanimljiva i zajednička ministarska konferencija u Beču od 1. decembra 1907. Prisutni su: Erental, Šenajh (Schonaich), Burijan, Bek, i Vekerle, Govori se o aneksiji Bosne i Hercegovine, i Vekerle upozorava ma opasnost od Riječke Rezolucije i ma težnje Jugoslovena da, uz pomoć Dalmacije, na jugu monarhije stvore kompaktan slovenski blok, Može li biti strašnijeg cinizma, nego kad šef Vlade madžarske koalicije upozorava Austrijance na opasnost Riječke Rezolucije? ,..

ЈВ.

Белешка.

Исправак Г. Саркотића,

Господине уредниче, — Г. Зубовић, писац чланка о предратној омладини у „Новој Европи" (бр. 8, од 26. октобра), каже међу осталим и ово: „Иде на ноге Саркотићу и понизно преговара с њиме. Пушта истога Саркотића под сигурном пратњом да оде и однесе новац из земље." Не пада ми на ум, да Г. Зубовићу образлажем разне околности које су при слому 1918 у Сарајеву владале; још мање, да узмем у одбрану Народно Вијеће у Сарајеву, које је скупа самном било увјерења, да је башу оно критично доба боље за Сарајево и Босну-Херцеговину мир и ред, него ли побуна, – него ми је стало једино до тога, да исправим тврдњу Г. Зубовића, „да (Саркотић) оде и однесе новац из земље". Стога Вас молим, да у једном од идућих бројева Вашег часописа уврстите ову исправку.

Саркотић није ни паре из Босне однио; он је, напротив, и задњу пару у Сарајеву оставио, свега скупа преко 80 милијона. златних круна. Он је, осим тога, оставио у Сарајеву „секцијоншефа за финансије", да преда Народном Вијећу све до задњег филира. Даље је оставио два властита аутомобила, диспозицијони фонд, и своту из које је помагао сиромахе и

407