Nova Evropa

До велике Француске Револуције, све су војске биле најамничке, или кастинске, и задаћа им је била да чувају државне границе, и да држе народне масе у феудалној потчињености властели и поповима. После Револуције, следујући _ француском примеру, готово сви велики народи заводе општу војну обавезу, те војске мало по мало губе кастинско обележје: касарна постаје војна народна школа, а војска — „наоружани народ“. У већини земаља, владаоци су остали и даље свевласни заповедници земаљске војне силе, али само као представници и оличење Државе. И ако би — било услед пусте ћуди, или из спекулације — прешли границе своје надлежности, те дошли у сукоб са својим народима, они би обично губили и поверење војске, Победа буржоазне демократије и парламентаризма учинила је, да је војска у рукама крунисаних аутократа постала мач са две оштрице, Чак и у царистичкој Русији, први револуцијонарни покрет за политичке и социјалне реформе јавио се у армији, међу официрима Цареве Гарде (1816-1825). За Наполеонових ратова, наиме, одлазио је у војску цвет руске интелигенције, и дугогодишњи додир са француском револуцијонарном армијом — на обалама Дунава, Висле, Њемена, Елбе, и Марне — заразио је руске официре демократским идејама и од њих створио класичне бунтовнике. У Русији је, додуше, било бунтовника и пре њих; али су сви бунтови и сељачки метежи били раније уперени противу појединих царских личности, док је покрет декабриста (1825) напротив био неуспела и преурањена буна противу самог „самодржавија", Одлучни противници дворског преврата, декабристи Су сновали о том да подигну револуцију народних маса; они су — како каже Плеханов у својој расправи о њима —- рачунали, „да ће њихова пропаст дати користан подстрек руском политичком мњењу, и зато су жртвовали себе за добро Отаџбине“. То је био један класичан официрски подвиг у прилог измене државне управе у Русији, како у политичком тако и у социјалном погледу, Али ти официри-идеолози нису имали никакве везе са народом; јаз између официра и народа био је тако дубок, да би официрска | агитација међу мужицима или међу школском омладином била одмах примећена и осујећена, док организованог варошког пролетаријата није још уопште било, Тек на почетку ХХ века постала је војска главно, и једино, оруђе за државне ударе „одоздо“. Некада је она служила само за оне „одозго“.

Брзометни топови и митраљези, блиндирани аутомобили и аероплани, у вези са брзим и многобројним превозним средствима која омогућују да се за кратко време групишу велике оружане снаге у сваки крај земље, отежали су народне побуне до немогућности. Народни устанци, маколико великих размера били, осуђени су унапред на неуспех ако војска

417