Nova Evropa

из Аустро-Угарске и не може постати озбиљним нацијоналним револуцијонарем док се неколико пута „не прошета по београдској калдрми" |“) Његова брошура о јуначкој смрти Богдана Жерајића, која је за босанску омладину била револуцијонарним требником, није тек случајно штампана у издању официрскога листа „Пијемонт“, Зато сви који, после свршеног ослобођења и уједињења, говоре, да је омладински револуцијонарни покрет у Босни поникао сам од себе, и деловао самостално и независно од незваничног револупијонарног Београда, или суу великој заблуди, или хоће нешто да забашуре.

Неоспорно, после 29. Маја, заструјао је у свима нашим неослобођеним крајевима, особито у Босни, нацијонални занос седамдесетих година. Али је тај занос био недовољно револу- “ цијонаран, и врло слабо организован. Требало је труда и муке, да се од парадног и „здравичарског“ родољубља пређе на активну револуцијонарну борбу. Тај труд уложила је, највећим делом, незванична револуцијонарна Србија, и Шумадија нема разлога, — како јој то намећу с извесних главних ратних страна, — да се стиди ове своје пијемонтске револуцијонарне скоре прошлости. Борба Аустро-Угарске противу сепаратистичких тежња својих разнонародних, поименце ијугословенских, поданика, с државно-правног гледишта може се лако правдати; свака држава на месту Аустро-Угарске такођер не би дозволила оцепљење својих покрајина; али се озбиљној критици и осуди морају подврћи методи којима се она служила у својој унутрашњој политици, и то поготово са државно-практичне стране, Борба незваничне Србије и аустроугарских Словена била је утолико оправданија, особито са моралне тачке гле-

=) Од године 1903 до 1914, многобројне омладинске. организације из Аустро-Угарске обишле су Србију. Њима су свуда, у свакој вароши, приређивани топли дочеци, при којима су официри узимали најживљег учешћа. Нарочито су се одликовали у томе 1 пешадијски пук „Књаз Михајло" у Нишу, и ХИ пук „Цара Лазара" у Крушевцу; сваку омладинску групу, која би прошла кроз Ниш и Крушевац, они би угостили у касарни, и са тих касарнских закусака омладинци су се враћали кући пуни одушевљења и снаге за борбу. Године 1912, например, дошли су у Београд студенти Загребачког Универзитета, и после званичне вечере „код Коларца“ позвани су неки омладинци — међу њима Лука Јукић, Павле Бастајић, и други — у кавану „Москву“, где су подуже остали у друштву официра. Неки од њих примљени су тада у удружење „Уједињење или Смрт". Јукић је том приликом седео између Драгутина Димитријевића Аписа и Богдана Раденковића. Наскоро затим, у Загребу, Јукић је извршио атентат на комесара Цуваја. — При тајном хапшењу Раде Малобабића (јула 1914), србијанска полиција нашла је код њега уложну књижицу на неколико хиљада круна, — то је био новац прикупљен од стране Аписа за Јукићево бегство из затвора...

63.