Nova Evropa

је о овоме писац чланка „Нове Европе“ мало размислио, не би падао у заблуду која га је сад толико освојила, да не води рачуна ни о чему што би за мене говорило. Што би се најмање могло овде рећи то је, да је за жаљење да се један орган јавности, који претендује на високу улогу

истраживања историјске истине, — где је, надам се да ће се то признати, такође потребно да буде „прави човек на правоме месту“, — не обзире на стварне чињенице и подаје

се личним мотивима.

У трећем ставу, на тој истој страни, износи се за мене ово: „Напротив, он сам говори привидно мирно и сталожено, док уистини стварно не побија ништа, а лично добапује врло крупне инвективе и увреде". У моме првом одговору Г, Ватсону, од 22. априла, као и у другом од 22. маја, нема ни једне речи за коју би се смело рећи да садржи „инвективе и увреде“. О томе се свак може уверити, ако та писма прочита, Морам дакле одлучно побити горње тврђење, јер сам се увек држао стварне критике и исправљања неистинитих навода, А „тон“ мога писања мислим да нема ничег необичног, и да није било потребно да се подижем ни да се спуштам у „тону“.

Желим да одговорим и на замерке које ми се чине на стр, 390, у првом ставу. Ту се каже; „Дакле, Г. Бошковић, који уошште није одговарао на чланак Г. Дра. Ситона-Ватсона у „Новој Европи од 1!. фебруара 1926, и коме је требало три-и-пб месеца да састави одговор на чланак у „Новој Европи“ од 11, јануара 1927, одједаред мора да види своју „исправку' штампану у року од неколико дана!" — Моје писмо од 22. априла било је упућено Г. уреднику „Нове. Европе", Иако је бар морално био дужан да га у целини објави, он то није хтео учинити, већ је изнео један извод из мога текста, изостављајући неке ставове важне за расветљење спора, као што је став где се помињу, поред пок, Цвијића, Г.Г, Богдан и Павле Поповић, као живи сведоци и учесници у стварима о којима је Г. Ватсон, после толико година, покренуо ову дискусију, иако оне више нису од важности ни за спољну ни за унутрашњу историју догађаја који су донели наше народно уједињење; или ставови, где се говори о садржини Манифеста Југословенског Одбора, о програму уједињења „у оквиру једне федералне државе", о противуречностима у које пада Г. Ватсон, о значају српског оружја за наше народно ослобођење и уједињење,

еђутим, одговор Г. Ватсона, који је упућен „Политици“, а не „Новој Европи", објављен је у целини у истом броју „Нове Европе", И у таквом поступању Г, уредника „Нове Европе" огледа се његова непристрасност и начин како обавештава читаоце, Заборављајући, да је важније шта има у

45