Nova Evropa

Ногуаја, Ртетадоу ба) |тебе rešenje seobu u Rusiju, Тако je godine 1751 otpočela zanimljiva borba izmedju Srba potpomognutih i štaviše podstreknutih od Ruske Vlađe, i Bečke Vlade za pravo iseljavanja, Doživevši, kako su oni sami izneli u jedmoj svojoj predstavci, »velikoje meščastije« тахуојасепјет svoje rodjene Krajine i propast згуодћ »уат оу фа« (бозроdarstava), a meželeći ni da postanu »paori« {[»Bauern«, seljaci), ni da se sele u Tamiški Banat, odnosno u Srem, na hiljade Srba — bilo zakonitim putem, sa urednim pasošima Dvorskog Rainog Saveta u Beču, bilo kao begumci, prkoseći vlastima, gonjeni, i čak zlostavljani, — uputiše se na severo-istok,i preseliše se u Rusiju, Prvu veću grupu predvodio je Horvat, drugu Šević i Preradović, Poglavito su to bili Srbi iz razvojačenih krajina; ali je tu bilo i Srba iz Srema i Slavonije, kao i iz turskih predela, pa iz Crne Gore i iz Dalmacije; a bilo je i ljudi drugih narodnosti, Tek nakon nekoliko godina, emigracijoni pokret je suzbijen, i sve do dolaska u Кизји Кагабјогдја 1 пјебоу ћ ис. nije bilo više znatnije seobe Srba u Rusiju, ni po broju učesnika, ni po političkom i kulturnom značaju,

Dosta je čudmo, da se ni do danas, iako se o ovoj seobi Srba u Rusiju dosta pisalo, ne zna tačno, koliko je velika po obimu i broju bila ova seoba, Ona je istina digla veliku prašinu, zamiutila odnose izmedju Ruske i Austrijske Vlade, ali izgleda da nije bila baš toliko velika kako bi se moglo po tome držati, i broj od sto hiljada iseljenika, koji nalazimo u poznatoj knjizi Švikerovoj (Schwiciker) »Politische Geschichte der Serben im Ungarn« (Budapešt, 1880), a koji ponavljaju i neke maše školske kmjige (naprimer, udžbenik M, Vukićevića}), besummje prebacuje metu dosta znatno, Nije rasvetlila konačno ovo pitanje ni Žučna polemika vodjena pre izvesnog vremema (u »Letopisu Matice Srpske«) izmedju autora poslednje veće radnje o srpskim naseljima u Rusiji, prof, Mite Kostića, i njeećova kritičara Dra, Dušama Popovića, Dokumentalno utvrdjeni brojevi nisu veliki, ali je tu opet sumnjivo :da li su oni dovoljno iscrpni, Jedam zvanični dokumenat konstatuje, da je broj iseljenika bio dosta malem {vidi »Zbirku ruskih zakona« pod br, 11.861; ukaz je dz godine 1763, kada je seoba završena, te se moglo suditi o njenim rezultatima), Medjutim, ima izvesnih podataka, da nije bila baš tako malena; svakako su izrazi »malen« i »velik« relativni pojmovi, a tačni i iscrpni podaci fale, odnosno nisu dosada pronadjeni i utvrdjeni,

Doseljemici, u većini, smešteni su u vojne naseobine, u takozvanu »Novu Srbiju« (Horvatovu) i »Slaveno-Srbiju« {Ševićevu); to su bile dosta prosframe teritorije u južno-ruskim stepama, Organizacija ovih naseobina ličila je sasvim na omu graničarsku iz bivše Krajine, mnogo više nego na kozačka naselja, jer su

206