Nova Evropa

Домаћин нам спреми једну врло чисту и удобну собу. Да му се извинемо што му сметамо, могли смо само опет прибегавајући знацима. Али након извесног времена уђе неки Грк с Крфа који је био лекар у Нишу и говорио талијански. Наш домаћин беше послао по њега да би нам овај у његово име пожелео добродошлицу и упитао шта желимо за јело. Ја сам био тако задовољан што имам коме да поставим неколика питања на која сам могао добити одговор, да бих радо био загрлио Крфљанина, који је имао доброту да остане с нама већи део времена проведеног у Нишу. Наш домаћин обасу нас љубазностима као да смо били његови мили пријатељи а не н-метнути туђинци. Ја сам убрзо запазио да овде, као и у другим турским покрајинама, све што није муслиманин осећа да се по народности разликује ол своје владе, и да негдашњи господари земље сматрају турски закон само као привремен угњетачки закон наметнут силом, и да ће увек бити право отети му се кад буде могуће,

„Можемо сматрати да смо изван Балкана кад дођемо у Ниш, мада је пут отуда до Београда још увек бреговит. Пошавши из Ниша, стигосмо увече у Рашку, прву српску варош, Од Рашке до Београда земљиште се више не мења; увек, десно и лево, шуме са високим стаблима, а поред села по који пропланак,.. Кроз те шуме ишли смо пува три дана до Јарзика (7), а кад из њих испадосмо близу њега, спазисмо пред собом широки и мирни Дував.:. Најзад угледасмо Београд, на ушћу Саве и Дунава, отприлике један сат пре него што смо ушли у њега. И ту све пропада и квари се, као све оно што се види у Турској.

„Бугари, као и Срби, хришћани су грчког обреда. Њихови мали станови, саграђени од блата и покривени кровином, одају беду. Међутим, становништво је јако и снажно, и то одудара од бедног изгледа њихових кровињара. Њихово богатство је у свакојакој стоци. Бугари су више смеђи него Срби. Ови последњи изгледају имућнији, приметисмо код њих више активности, више рада. У Србији је хришћанска верг потпуно слободна, Ту смо били пријатно изненађени брујањем звона, која тако давно нисмо чули"...

Затим говори о ношњи Срба и Бугара. Мушкарци: шубара, гуњ с гаћама, опавци од нештављене коже. Женскиње: обућа као код мушких; дуге везене кошуље које вире испод горњег одела; ово се састоји из некаква дугачког једноставног огртача који се закопчава спреда; кецеља узана и сва у дречећим бојама, негде само спреда а негде и остраг.

Општи утисак о Бугарској и Србији био је повољан. Неочекујући да види ништа особито, није ни могао бити разочаран оним што је видео. Пре него што је завршио своје излагање о проласку кроз Балкан, спомиње са захвалношћу „ону савршену слободу са којом се крећу странци; нигде вас власти не узнемиравају, свуда их налазите спремним да вам учине услуге које зависе од њих. Примају вас као госта и пријатеља. Ретко кад вам траже пасоше, никад вам не прегледају пртљаг, ваша легитимација је светиња. Немирни страх

123