Nova Evropa

сразмер; да то изложимо у Београду и у Загребу, па нека онда добронамерни свет суди!,..

Грешници смо дакле, односно грешници су они који ће пред историјом одговарати, Наша је Далмација с Дубровником пуна писаних и штампаних докумената о нашој прошлости на Јадрану; докумената којима ниједан свестан Талијан неће моћи да приговори, јер су махом из епохе пре политичког нацијонализма. Огромно је ту благо искупљено за познавање политичког, интелектуалног, и друштвеног живота наших са Јадрана; од пергамена из владарских канцеларија до мало писмене преписке трговаца; и свагде га има: по архивама и библијотекама, по манастирима, и у неком „кашуну“ на тавану или у подруму ове или оне породице. Шта ту све има, и ко зна шта ту има7 Истина, „чува“ се то, али како 2 Једанпут сам ушао у кућу једног интелектуалца; добио је био два сандука _„карти", које су богзна колико година трунуле у неком магазину; огледао сам их: било је у њима стотина аустријских „решења", испрвоточених дела дубровачких латиниста, рукописа ХУШ столећа, и — два пергамена са својеручним потписом Луја ХУ. Когод је хтео могао је пре мене да кроз више дана дође до тога, или да сврне с трга, узме „карту“ и замота сир, Дакако, културни нивб већине људи у Далмацији бар је толико висок, да већину докумената ипак не чека удес старих турских фермана у Босни, Али то није доста. Свет треба новаца и хоће да прода, и продаће оном ко плати; и продаје већ, Одлазе и одлазиће ствари преко Јадрана и у свет, пропасти за нас. У којој мери води наша држава о томе рачуна 2 Шта она ради да се збрине оно што је срамота незбринути 7

Разуме се, радимо и ми, Али како — Ако се не бринемо за благо далматинских архива и издавање монографија као Талијани, бринемо се „по дужности" за оно што се зове „нацијонална пропаганда“ у иностранству. Али, можемо ли њоме да убедимо савесне умне раднике Запада, од којих многи седеу парламентима и кабинетима држава и о којима треба да водимо рачуна7 Свет верује само чистој науци, не оној којој кумују, и то приметно кумују, министарства Иностраних Дела. А колико је, од оног што наши „пресбиро"-и и наши „аташе"-и за штампу раде и кажу, чиста наука и права истина 2 Па ако се и код нас нађе да неко хоће да штампа у иностранству озбиљну ствар, нека то помаже свако — сваки човек, установа, министарство, — само не оно Министарство којему то публиковање највише треба и које својим помагањем обара веру у беспристрасност публикација, па биле оне по себи и најсолидније. Али, колико има да се покаже иностранству, и да се уради код куће, пре него што се и помисли на неку озбиљну „пропаганду“ у туђем

391