Nova Evropa

свету! Да изнесемо овде само један пример, и да посветимо уједно ове ретке Господину Министру Просвете !

Један од најпоноснијих споменика умнога рада у Далмацији јесте стари исусовачки СоПеблит Кабиз1пит, Из њега су изашли сви они Бошковићи, Башићи, Болићи, Замање, Стаји, и многи други, Аустрија га је претворила у војни објекат; а наша држава то је задржала, иако је то исто као дабну Грачаници требало да остане касарна да је случајно тако под Турцима било! СоПефит Кабизчишт је пространа зграда, он се може преуредити и вратити науци. Ту треба да се помало приберу књиге, рукописи, преписке, растурени данас на сто страна, Ту може да буде најзгоднија централа за документе о Далмацији и Дубровнику, — место где ће моћи радити и наши и иностранци, и где ће се сваки добронамеран научник моћи да увери о томе шта је талијанско шта наше у Далмацији, Ту има доста места и зато да се уреде собе у којима би научници, и наши и иностранци, могли да станују док раде. Разуме се, треба новаца, али мање него ли за један сумарен; а корист биће поуздано већа него ли од мале флоте сумарена. И без обзира на одбрану нашег права, неће бити без интереса за нас као народ и то, да учени свет Запада чује, да је било време умне декаденце у Италији, и да је требало свежих снага с Истока: да је Бошковић предавао у Павија, Лорња у Верони, Кунић у Риму, Замања у Милану, — све људи „Фе па оп угаче", „варвари“ као учитељи Италије !..,

„A Ђагђале еш зза ипдесипаче стгсштзери“, писао је Бошковић 1760, кад су Османлије били пред вратима Града; исто кличе данашња фашистичка Италија указујући Западу на Далмацију, Као да смо оне хорде Црногораца, које су уништиле лепоту госпарских вила од Пила до Ријеке, или солдатеска генерала Милутиновића, који је успео да равно за сто година омрази старим Дубровчанима име хрватско! Али, да ли смо дали доказа да нисмо2 — Загледајмо истини у очи: не чини ли се човеку Запада, још и данас, да је с оне стране Динаре прехисторија иполуоријент, у народу доста форама живота које су биле вероватно исте и у илирских племена Старога Века; а с ове стране окциденат, традиције, столећа цивилизације2 На сваком кораку у Далмацији јак печат талијанског напрезања, утиснут у камен палача и кампанила, мира и кула; печат утиснут у мисао људимну срце њихово. Не да се порећи (и било би недостојно да се то из политичких разлога покуша), да су кроз стотине година људи из Далмације радо одлазили на науке у Италију, да су из те земље долазили тамо учитељи и градитељи, епископи и — војне старешине Дубровника; да се говорило и говори талијански; читало и чита талијански; да су Рим, Фиренца, и

392