Nova Evropa

Kazališna kronika. Zagrebačka kazališna kritika,

(Povođom jednog večera đomaćih premijera.)

Jednom prilikom, pre četiri gSodine, govoreći o jadima naših pesmik4 i o mevoljama maše lmjiževnosti uopće {vidi »Novu Evropu« od 11, februara 1924, u članku »Naš pesnik«], potužili smo se ma »lokalnu atmosferu i plememnmsku psihozu«, ima »reč kritičara koja jedva prelazi vidike i ranice rodnog kraja nesrećnog jučoslovemskog Mnjiževnika«, pa smo se malo zadržali naročito ma Zagrebu, i rekli: »Mi smo, tako, osudjeni damas да питао i bez roptamja podmosimo u Zagrebu, da dvoje~troje stalmih dopdismikA većih dnevnika nesamo. vode glavnu reč u književnosti nego upravo suvereno odredjuju šta vredi šta me vredi, ko će ma pozomicu ko neće, izričući deTimitivme presude o kmjiževnim pojavama i o pesničkim delimal,,,« Zatim smo imemnovali tri movinara-kritičara koji su tada, godime 1924, vedrili i oblačilHi ma kmjiževnom nebu Zagreba, — Damas isu (drugi ljudi ma njihovim mestima, ali je situacija ostala, uglavmom, nepromemjena. Nekoliko Jokalmih kritičara, koji su više-manje slučajno ušli u redakcije i tu se zadržali za meko vreme, dok me madju drugi posao, izriču sud o svakoj književnoj pojavi, redovno sutradam po dzlasku, ili prikazuju dramske komade — domaće i tudje, sa pevanjem i baletom ili bez njih, move i stare, — koji su u oči toga dama idrami u zagrebačkom kazalištu, od domaćih glumaca ih od stramaca, Po pravilu, to su literati-počelnici, koji su педаупа tek svršili školu, ili je — Još češće — uopće misu mi svršavali, mego su se »bacili« na literaturu bez formalnih Куа Каса (samo s »talemtom«), i sad treba da daju svoj odredjem i kompetentan sud, gotovo istoga časa kad stvar vide ili čuju, i gotovo iz dana u dam, li bar dvaput-triput na. tjedan! Kogod zna, kako je teška i зирш па rabota wcemjtvati umelmost, i lizovnu i kmjiževnu, s prvog pogleda i »па licu mesta« odmah pred slikom “li рот, #li odmah пакоп pročitane

knjige 11 зазшкате drame —, koliko se tu hoće dskustva i obrazovanja, pored murodjeme sposobnosti i vlastitoća suda, taj će — s nama zajedmo — imati svaki obzir prema Кпј-

ževnim i kazališnim referemtima naših dnevnik4, koji su prisiljeni da pišu slušajući stalno »pesmm onih šima kojima se provozi svagdašnji hleb« (Како se tu nedavma izrazio jedan od njih), pa bili oni »slobodna pera« dli »pulbliciste-najammici«, Ali, sa svim obzirom i za mjih, i za mas same {ukoliko spadamo medju mjih), ne možemo pristati ma suviše svesni i samosvesni stav i tom kojima se neki od njih pri ovom svom poslu

399