Nova Evropa

а то је: да ми, тојест та наша другарска група, не почињемо и не настајемо, не радимо и не мислимо тек од 1918 и 1919 године, него од много раније, — чак тамо од славне године 1903, Ми смо радили и живели за ослобођену и за уједињену отаџбину и онда кад ње још није било на видику, ми смо почели наш јавни пут на десет година пре почетка Рата, и тај наш пут само је засут и поремећен од 1914 до 1919, али је остао непрекинут и ми га ево поново налазимо, и хоћемо да ступамо њиме, ми који смо остали живи, исти као и 1903 године, живи као и 1903 године, Мако смо се ми, од 1914 па до данас, разилазили, удаљавали, отуђили можда и испрекидали међусобне везе, стали у разне таборе или се повукли, посакривали и понестајали, — ипак, крај свега тога и насупрот свему томе, остаје она стара и првобитна, топла и млада веза наша, прва наша јуначка љубав која нас је везала заједно, — она остаје као главна, као најшира, као најача, и она нас држи и вуче једног другоме, јер до данас њу нико од нас није уништио и није порекао; она је ту, и ми као поштени људи, и сада већ као стари људи, дужни смо, у данашњим приликама, или да је поново јавно признамо, или да је раскинемо ! — Моје је дубоко уверење, да ми — за љубав, за поштовање, за успомену, наших мртвих другова, за благи мир костима њиховим, — ту стару везу не можемо, и не смемо, ни порећи ни прекидати, Њоме смо везани несамо ми живи и преостали, него и она угледна чета јунака и родољуба, браће наше, која данас мртва лежи и труне под земљом. Сећајмо се, браћо, и никад не заборавимо на те мртве другове наше, јер они су нам и данас по идејама ближи него толико њих живих !,,,

Треба дакле да се састанемо и да потврдимо, да наша стара другарска група од славне Тисућудеветстоитреће постоји и живи, да смо то ми, и да смо спремни на нове подвиге, За мене то значи, у првом реду, да испод формалног и спољашњег живи језгра једног напона, креће се једно нагомилавање живе снаге, струји накупљен потенцијал једне велике силе, — спрема се активитет и акција, [0 смо ми, онакви какви смо били, и ако је то истина што тврдим, онда наша другарска група стоји пред новим уласком у живот, исто онако као и пре двадесетипет година; пред уласком у живот који је улазак већ организован, опредељен, означен, са сврхом и са циљем, улазак у живот са одређеним правцем и са готовим задатком, Не говорим додуше о некој тачној формули онога што ћемо ми да учинимо, и што ми треба да учинимо; само тврдим да — ако смо оно што смо некад били — онда смо миикм радници а несамо говорници, и војници а несамо команданти, онда смо она врста људи која се нарочито и одувек одликовала, па треба и сад да се одликује, тиме што се одмах лаћа посла, јер то нам је у крви, па ћемо и сад узети одмах

377