Nova Evropa

клонули и да се нису предали; знам да ће ме они чути, и да ће ми одговорити, кад се на њих поименце обратим. А овде се обраћам на све, да чују прву реч и да буду спремни, И _обраћам се на оне за које не знам где су, да се јаве сами. Имаће нас лепа чета; а значићемо много више него што нас има. Нас се мало тиче ова множина садашњих истакнутих, владајућих, а нама страних и туђих, и данас туђих нама као што су нам били страни и туђи пре двадесетипет година. Нас се не тичу сви ти људи који непозвани стоје данас пред нама, стоје пред народом, играју неке улоге, надимљу се уображавањима вођа, заступника, и чувара народа по не знам чијој милости, Ми ћемо говорити мимо њих и преко њих, и они ће нестати као да их није ни било. Не пише се историја сваки дан, и нигде не расте тако брзо заборав и ништавило као преко опалих и трулих поноса, надутости, охолости, и лажи. Али они неће нестати сами од себе. А прошло је време да их "млатимо бомбама и метцима из револвера, Ми и нисмо људи од те врсте, и нама је непознат очај у жалости и огорчење у срџби. Није ни потребно ни важно да се егзалтирамо узрујаним трзањима. Има једна лаж, међу осталима, којом се подржава ово садашње стање, и којом се наши извори гледања на ствари и на свет већ на почетку муте и трују; та је лаж, да би требало имати власт да би се ово тешко стање државе и народа и друштва побољшало и променуло, А да би се дошло до власти, да треба ићи у Скупштину, јер се тамо преузима власт; односно, да би требало ући у странке, и у страначке методе које доминирају, па радити за изборе. Непозвани вође и чувари народни проглашују ту лаж највећом и једином истином, и кажу да нема другог пута, него да је то једини, искључиви, и јединоспасавајући пут. Ми смо другог мишљења. Нећемо се упуштати у испитивање вредности и штете од парламентаризма уопште, нити се задржавати на такозваном парламентаризму држава у стању ровитог јајета, за народе и друштва и неспремљене и необразоване; признаћемо чак и то да, и кад се све срачуна и одбије, од парламентаризма ипак преостаје и код нас неки позитивни резултат, за напредак и прогрес бар толики колика је корист дечјег буквара при образовању, Али смо ми у исти мах страшно далеко од тога да прво и једино све тражимо ван себе, па и наш спас, и да све очекујемо и изгледамо пре свега од званичне иницијативе, па да у властодавцима, властопримцима, и властопоседницима, видимо свем сва, и добро и зло, или да у парламентаризму наше врсте налазимо једини и прави пут к нашој срећи и к народном благостању, То не! Ту заблуду прокламују данас сви као главно начело, као библијску догму, просто зато да се не види право стање ствари. Отуда се ми и не сналазимо код куће, свугде сметамо и све нам смета. Јер ми, насупрот тому, држимо ипак

379