Nova Evropa

да је главно личност, да је главно појединац, да је главно идеалан, чист, праведан, и храбар човек, без обзира на власт споља, без обзира на заслуге и на славу, без обзира на моментане успехе, без обзира на трпљење и на чекање да победи добра идеја. Па као што смо услед тога рођени противници једнакости и млевења у смислу страначко-политичких организација за задобијање власти, тако смо исто рођени противници искључивим организацијама сталешким, јер не верујемо ни да се на тај начин, или да се само на тај начин, доводи победи оно што је добро и корисно. Ми не поричемо да и од социјалних организација преостаје један суфицит, једна добит, макар како мала била; али мислимо, да је дух сталешког организовања само једна форма од многобројних других, којима се човечанство служи у своме отимању и кретању из мрака у светлост, а не да је то циљ и сврха. Све је то тек један покушај, једна ситница, која је као потребна дошла, а која ће као непотребна отићи, јер није човечанство још на завршетку или на крају свога пута, Укратко, ми не можемо да служимо никоме другоме и ничему другоме до самом себи и свему у исти мах, нашим мислима и нашим одлукама, и кадгод се учини да смо осамљени и ситни, ми се хватамо у коло са живим и мртвим људима целога глобуса који исто мисле као ми, везујемо се са свима нама једнакима, па се у томе часу осећамо, са највећим убеђењем и сигурношћу, да смо затворен и напет елемент вечне тежње, елемент апсолутно жив, струјоносан, неуништиве снаге, елемент духа и срца који ломи им топи и камен и гвожђе и злато, и који је по својој врлини и сам и осамљен, али без којега не може постати ништа ново и ништа велико, и који води човечанство напред.

Али да се вратим откуда сам пошао, Хтео сам рећи, да и нама којима се не мили упрегнути се у јарам парламентарних и сталешких система и стега, и који смо одвише поносни и пркосни, а помало и стари, зато да се грабимо за власт и отимамо о положаје, стоје отворени путеви јавног рада и деловања, и да ћемо лако уклонити оне који нам ту сметају, ако нам сметају, Јер као што човек не живи само од хлеба, тако ни држава и нација не живе само од парламентаризма и бирокрације, од синдиката и банкарских меница. Државом владају закони, али треба неко ко ће и законе створити. О томе треба да се разговарамо и договоримо; а пре тога треба да се састанемо, Чуће ме они који треба да ме чују, и разумеће ме моји стари другови. Ако има још снаге у нама, наћи ћемо се, и споразумећемо се, Ја ћу их позвати, и они ће се одазвати,

Толико за овај час. | От, Лаза Шоповић,

380