Nova Evropa

Љ, Маштровић, радићевап, на синоћне упадице Томе Поповића и Пунише Рачића, тражећи да се оне унесу у записник;

и... Ми смо сви били ту сведоци кад је за време прозивке народни заступник Тома Поповић и Пуниша Рачић,,,, и један и други су казали: овде ће падати главе, и док се не убије Стјепан Радић неће бити мира. Тофје, казао Тома Поповић, а исто је то прихватио и Пуниша Рачић. И један и други су овде беснели и викали да ће ту бити крви, да нас све треба поклати, и да све дотле неће бити мира. док глава Стјепапа Радића не mange , ,

Нато је Пуниша Рачић довикнуо: „Ја то нисам казао!" Али је Љ. Маштровић наставио свој говор, тражећи да уђе у записник, —:

„Јер, господо народни заступници, ми овде сви осећамо да се налазимо у једној тешкој атмосфери у којој се хоће да створи психологија убијства, и то убијства оних људи који представљају најнапреднији и најјачи део народа у овој држави, а то су Г.Г. Стјепан Радић и Светозар Прибићевић. И ја молим Г. Председника Народне Скупштине да томе стане на крај, јер ако се пусти мах стварању такве психологије, нека зна да ће онда бити расуло ове државе,.."

Одмах затим довикнуо је Г, Пернар већини: „Сви ви мислите овако као Тома Поповић!" — нашто је Тома Поповић одвратио; „Јесам, то сам казао, и опет ћу да кажем!" Па је онда затражио реч, и најжешћим изразима осуо се на Стјепана Радића, што је међу Сељачко-демократском Коалицијом изазвало најоштрије протесте, Падали су узвици: „Ово је разбојничка шпиља! Ово је разбојничка кућа!.,," „Г, Тома Поповић прилази ближе и виче; Шта хоћете, ја се вас не плашим! Ја ћу да вам кажем то исто што сам и јуче казао... Ако ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи са вређањем, ја вам јамчим да ће његова глава пасти овде!,,. Ја вам, господо, то кажем, и ја од тога не бежим! Ја вам то јамчим!,., Зато неће бити кривац Србија, неће бити криви Срби, него ћете бити криви ви, који нисте дресирани. Срамота је да сте такви какви сте дошли у Скупштину!.,, Ми ћемо вас научити памети!.,,. Г. Стјепан Радић је већину назвао стоком, а ја му кажем да је он са својим недресираним и неваспитаним посланицима стока,"

адржали смо се мало дуже на овом говору Томе Поповића, јер су ове његове речи непосредно изазвале највећи урнебес и страшно узбуђење, усред којега је Пуниша Рачић ступио на говорницу, Осим тога, изгледа нам очигледно, да овај народни посланик (Тома Поповић) није говорио у чистом узбуђењу, него је још израније смислио шта ће да каже,

Онда је дошао Пуниша Рачић, Он је отпочео протестујући против псовака; „... Свечано изјављујем да ја, и кад сам био

47