Nova Evropa

прост редов, никада се нисам служио псовкама, и онда природно је, да ја морам да се буним против ужасног псовања

које се чује овде у нашем Парламенту... Кад је Г. Тома Поповић данас казао да не може више да подноси овакве псовке, ,,. и кад је казао да не може да дозволи да се народни

посланици називају стоком, и изразима који руше Парламенат и нашу државу, и кад се је револтирао и казао да ће такве увреде прати својом крвљу, ја сам му пљескао, јер ми се је допадало такво држање Томе Поповића,.. Оно што мене нарочито дира и као грађанина и као посланика, и што ја не могу никако да гледам и слушам, то је систематско изазивање које се нама свима непрестано упућује... Господо, изјављујем пред вама свима, да никада српски интереси, кад не пуцају пушке и топови, нису више били доведени у опасност него сада. И господо, као Србин и народни посланик, према својој нацији и отаџбини, отворено кажем, да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства..." Док је Пуниша Рачић, како изгледа, мирно и присебно изговарао ове речи, опозиција се све више узрујавала и прекидала говорника упадицама; Г, Иван Пернар, који је у један мах викнуо био: „Нека Европа чује, куд су Хрвати и пречани дошли! Нека Европа то чује!" — дршћући од љутине повикао је у лице Рачићу, који је био сишао са говорнице и пришао ближе клупама опозиције: „Опљачкао си бегове!" Нато је Рачић пребледео, и онда је настала сцена у Скупштини која је свима у памети.,. Пуниша Рачић испалио је шест метака. Ван сумње је, да је прва два наменио Пернару; а изгледа ван сумње, да је одмах затим хтео да погоди Стјепана Радића, па да је и Павла Радића намерно узео на нишан кад га је пред собом спазио. Басаричек и Гранђа погођени су зато што су се ту нашли, случајно. Убица, коме нико није смео прићи, у оној гужви, прешао је у Министарску Собу; окренуо се ту онима који су поражени гледали у њега, и довикујући им „Живела Србија! Живела Велика Србија!" —- прошао је кроз идућу собу и кроз ходник, па је кроз скупштински бифе изишао у скушштинско двориште. Нико га није задржао, и њега је нестало, да се тек после подне, у

друштву посланика Драгана Бојовића — у чијем је стану провео време међутим пишући писма — пријави „у аудијенцију“ Министру Унутрашњих Дела. — „Господине Министре“,

рекао је том приликом Драган Бојовић, „мој брат, Пуниша Рачић, коме се догодио данас жалостан случај у Скупштини, моли Вас да га примите", Наравно да га Г. Корошец није примио, већ је издао наређење да га спроведу у Управу Града („Главњачу“), Пред шефовима јавне безбедности, Рачић је изразио жељу да се каже новинарима, да он није ни једног тренутка помислио да бежи од власти; па је онда изјавио:

48