Nova Evropa

Zli jezici kažu, doduše, da je Gospodin Voja namestio sebi za »zamenika« jednog bivšeg činovnika Ministarstva Spoljnih Poslova, da mu niko od ministarskih »koleđa«, pa ni oni iz Demokratskog Kluba, ne bi mogao zaviriti u Dispozicijoni Fond, t,j. u račune onih milijona koji se troše bez računa, i radi kojih ni pokojni Pašić ni živi Marinković ne prihvatiše Odbora za Spoljne Poslove, iako su »u principu« zanj. Ali, i s obzirom na ovaj Odbor i onaj Fond, i bez obzira na njih, ustanova Ministra-zamenika bez portfelja a sa ministarskom plaćom karakteriše vrlo lepo Vladu Voje Marinkovića, jer ju Je mogao izmisliti i privesti u delo samo neskrupulozan političar merkantilnih фепдепса, 1 čovek fizički bolestan, zakržljalih nacijonalnih osećanja, tojest bez duše za narodne potrebe i nevolje i sebičan do krajnosti, — čovek ne demokrat. 1 eto to je poslednje važno, možda najvažnije, obeležje te — kako rekosmo — »Vojine politike«: protivnost, ili naličje, demokratije.

G. Vojislav Marinković bio je u predratnoj Srbiji, po stranačkom opredeljenju — takozvani naprednjak. brzom razvitku srbijanskog političkog života, imenom »naprednjaci« označavana je stranka koja je, pod Obrenovićima i kasnije, bila najkonzervativnija, pa često i sasvim reakcijonarna (Svetomir Nikolajević, Vladan Gjordjević), Braća Marinkovići, Pavle i Vojislav, imali su u toj stranci poseban položaj, Uvek oportunisti [da tako označimo njihov izraziti smisao za merkantilne političke transakcije), oni su svaki čas dolazili u koliziju sa starim pravim naprednjacima, i prelazili su u opoziciju ne prema Vladi već prema svojoj Stranci —, pa su napokon ostali i potpuno osamljeni, sa nekoliko svojih pristaša, na jednoj strani, dok se na drugoj iskupljalo sve što je imalo nekog ugleda i imena u Stranci, Trebalo je čuti pokojnog Stojana Novakovića, poslednjeg velikog vodju naprednjaka, šta govori o braći Marinkovićima i njihovu političkom delanju i držanju. Uostalom, živ je sin Stojanov, Mileta, i živ je Danilo Živaljević, dugogodišnji urednik naprednjačkog »Videla«, pa bi oni mogli posvedočiti i dosta toda ispričati o ulozi braće Marinkovića u Stranci, kojoj su oni bili — pa su u mislima, možda, još i danas — toliko odani. *) Ko je pažljivo pratio razvoj političkih dogadjaja i stranačkih odnosa u predratnoj Srbiji, taj je još tada mogao jasno raspoznati kako se put kojemu naginju braća

*) Kao mnogi prečanski političari, neobavešteni dovoljno o prilikama u predrafnoj Srbiji {i obrnuto, srbijanski političari o prečanskim prilikama pre Rata), G. S. Pribićević, u jednoj svojoj izjavi (od 18, septembra, vidi »Politiku« od. 19, septembra), u zabludi je, da je V, Marinković, »zajedno sa svojim pok. bratom, bio domekle oživeo Naprednjačku Stranku«!,.,

206.