Nova Evropa

U ZORU NOVIH DANA.

Veličaju fe, Jadrane, i lepotu fi slave. I nov procvat obale tvoje čeha,

dob nas opija dah pučine plave,

i glasne pesme odjehuje jeha.

Privlačno more, puno draži i сага,

Рада па зипси титије,

ili dob obesni uefar dubine ofvara,

a penušavi se vali propinju uz grebene stare, da vasijona u njima piruje...

Naši vidici zorinim se sjajem zare, —

rfovi i drage, oblici obale mile,

i beli žali devičanshi stoje,

Pbršni obronci nad hojima su ptice зпетаа зоџе, — uhras su lepote fvoje. :

Divno naše čedo, ho devica mlada, Jadrane naš, sa puno čežnje i nadđ slihamo tvoje sufrašnje dane...

Volimo i sdm hrš tvoj što ба sunce suši, u naručju fvom ugodno je našoj duši, fvoje su obale nama za večnost dane...

На обалама нашег мора,

На обалама нашега мора лежи историја ненаписана и наслућена, привиђа се позорје тешких гомила и замршених покрета племена и раса, у несигурној јасноћи окрећу се завитлани вирови исконских снага, у тавној дубини трепте непојмљива таласања, светлуцају огромни маглени покрети, гмижу немани облака и живота, чује се хрвање много наси много других, осећа се борба зубаца на колу судбине и људских удова, и све то, осветљено исцереним пламеном наслеђа, под аветним жишком успомена, уз благо кандило традиција, покрива и застире мрачно и велико крило нестајања и пропадања... На обалама нашег мора земља и људи су необични одувек, неочекиван је и несрачунат спољашни и унутрашни рељеф целине, препуна је изненађења и инокосности смеса прилика и врева личности, маркирана је дубока и одељена нарочитост свих скелета, свих боја, свих сокова, свега у облику мртвог и у садржају живог, помешано је и самлевено у једно брашно и страно и наше, засуто је и разапето вечним ланцем разлика потенцијала, захуканог про-