Nova Evropa

na prvom katu smešteni su opštinski uredi; a u drugom katu, gde se nalazi nekadanja »velika palača«, udešena je u novije doba dvornica za zabave. U toj je dvornici, kako predanje kaže, i napisan Vinodolski Statut,

Od novljanskih kućš najznamenitija je svakako ona u kojoj se rodio Ivan Mažuranić, a koja posle pripade njegovim potomcima. Inače, glavni deo sadašnjega mesta okupio se desno i levo oko Grada, i nešto niže prema moru, oko velike stolne crkve Svetoga Filipa i Jakova, sagradjene u stilu starohrišćanske bazilike (XIV vek), |

U Novi se stiže parobrodom iz Sušaka (za dva sata), ili automobilom sa stanice Plase (na pruzi Zagreb-Sušak, za 50 minuta). Sa pristaništa se dolazi za desetak minuta obalom do kupališta, koje je poznato sa svoje plaže, Samo kupalište i lečilište Novi razvija se već od preko trideset godin4, pa je naročito znatno napredovalo posle ujedinjenja, čemu — pored plaže doprinose naročito zaklonjen položaj i ugodna klima, te blizina drugih primorskih mesta i mogućnost izleta, Osim toga, ovaj je kraj srazmerno bogat dobrom ribom; a ima i dovoljno hlada i zelenila, te je po celoj svojoj prirodi jedno od naših najlepših i najugodnijih kupališta na moru,

Из Владимира Мажуранића. („Од зоре до мрака".

„.. Морнари дохвате весла, ја крмило, а Милић мени уз кољено.

Отиснемо према „великом шкољу“, т, ј. према Крку.

Милић маше рукама, да га дјеца виде, а кад смо се мало удаљили, пригне се преко лађице, да у море гледа — —

ан је лијеп, а море тихо и прогледно, На дну мора видјети је свако зрнце пијеска, па ме наш Милић за сваку шкољку, за сваку рибицу пита. — И мрка (полипа) смо видјели!

„Ује, је л истина, да мрк непослушну дицу ва море носи“

„Тако сам, у дјетињству, чуо, Тко ти је To pekao?"

„Мама,"

„Она ће то најбоље знати!“

Кад се поради велике дубине морско дно није више видјело, поче се Милан разгледавати,

Пред нама се диже оток Крк. Суре, суновратне његове хридине лишене су љутом буром сваке земље, сваког зеленила. Зец би на њима од глада скапао!

На једном брежуљку гнијездо галебово — стари наш Врбник.

116