Nova Evropa

jedan nacrt medjunarodne konvencije (»ауап!-ргојећ«) Која u znatnoj mjeri ublažuje odredbe Rufinijeve osnove, te prema kojoj autor znanstvenog otkrića nema više pravo na udio dobitka već samo na naplatu za svoje otkriće; uz to se, osim publikacıje, traži i prijava kod posebno8 medjunarodnog ureda, a zaštita traje samo 30 godina od te prijave, Ta je osnova razaslana opet vladama na mišljenje, a medjutim se u krilu Komisije za Intelektualnu Saradnju pretresaju dalje dopune, Tečajem ove godine uzelo se poimence u raspravu pitanje, da se riziko poduzetnika u pogledu plaćanja naplata učenjacima i izumiteljima osigura sistemom osiguranja, Ovogodišnji izvještaj Komisije daje naslućivati, da će proučavanja ovog predmeta potrajati još više đodin4,

Naporedo s ovim radom u Društvu Naroda, bavile su se problemom zaštite znanstvene svojine i razne, naročito тедјиnarodne, organizacije, Medjunarodna Trgovačka Komora prikupila je o tome mišljenja svojih nacijonalnih organizacija iz raznih država. Medjunarodno Udruženje za Zaštitu Industrijske Svojine nije prijazno primilo osnovu, ali je raspravu odgodilo u svrhu proučavanja, U Francuskoj su se bavili ovim pitanjem Savez Francuske Proizvodnje ({»Confćdćration Gćnćrale de la Production Francaise«), koji se poglavito izjavio protivu preduge zaštite, Savez Umnih Radnik4, i Kongres Učenih Društava (»Congrčs des socićtćs savantes«), na kojem je referent Ravij& iznio misli slične Garijelovoj osnovi, Osobito je zapažena rasprava koju su pravnici nordijskih zemalja (Danska, Finska, Islandija, Norveška, Švedska) poveli na svom Kongresu u Helsingforsu; tu je proiesor Knof (Knoph) iznio jednu osnovu, koja spaja Rufinijevu i Garijelovu: neposredna naplata (Rufini) išla bi onim autorima čija su otkrića ili izumi doveli do praktične primjene, dok bi sistem nagrada (Garijel) išao u korist ostalim učenjacima, čiji rad ne može dovesti do takvih rezultata, Osim toga su, u пајnovije doba, izradjene u Francuskoj i u Španiji zakonske osnove koje uredjuju zaštitu znanstvene svojine unutar države.

Napokon, valja spomenuti i studije koje su, tečajem zadnjih pet-šest godin4, napisane o tom problemu, Opsežnije su se njime bavili, i iznijeli svoje konstruktivne poglede: Minije (Munier, »Les droits des auteurs de dćcouvertes ou dinventions scientifiques«, 1925), Vinjeron {Vigneron, »Essai sur la protection de la proprićtć scientifique«, 1925), Poanjon {Poignon, »Comment le droit peut-il protešer Ioeuvre scientifique« 1929), Erman {»\Wissenschaltliches Eigentum«, 1929), i drugi, Profesor Beogradskog Sveučilišta Živojin Perić izvijestio je u Srpskoj Kraljevskoj Akademiji o Rufinijevoj osnovi, iznijevši stanje našega zakonodavstva i opaske k odredbama ove osnove,*)

*) Izašlo na francuskom jeziku, u 50, svesku posebnih izdanja Srpske Kraljevske Akademije, Osim gore navedene literature upućujemo na vrlo

331