Nova Evropa

Многи и многи С Оне Стране — криво обавијештени —, не би се без чувства негодовања могли приклонити овим нашим ријечима, Ми их разумијемо. Али нека се и нас разумије, Тада и тако ћемо се једино моћи сустићи, Јер треба да буде свакоме ово јасно: у свијести овог нашег народа, Соча је била Богом ударена граница између оног латинског и овог словенског свијета, Ријеке су увијек биле најприродније границе, А управо до обале те ријеке продрле су компактне масе словенског живља, да и преко ријеке пусте своје тракове, као што су и С Ове Стране остали тракови латинског и романског живота, И несамо тракови, него и дубоке бразде њихова духовног стварања. Ми смо ради тога срећни, као што смоу исти час поносни, што је словенски варварин одуховио а не прегазио, сабрао а не разбацао, помладио и обновио а не сасјекао, остале споменике духа ируку латинског генија. Али су у заблуди били и они, а и данас су, који су — ради тих осталих и од нас љубоморно чуваних споменика — тражили нека права окупације, или чак ослобођења ових наших обала и ових наших људи, Јер, од кога да овај наш свијет ослободе, и којему ли царству да га прислоне2 Зар да се рука отргне од тијела 2 Коме и зашто је то требало2,..

То су боли што су се ето тако дубоко засјекле у душу овога народа. И није чудо, Кроз деценије су га опајали једном заблудом: да је његово свето право, да се и његова растргана уда уједине, и да постане сам у својој кући и над самим собом господар. Утопије 7 Износили су му још свјеже примјере о славним борбама њемачког и талијанског народа sa уједињење. Особито овог потоњег. Показивали му границе докле се чује и озвања наша ријеч и наша пјесма, и докле плуг нашег орача преврће земљу. И овај се народ веселио дану који ће му донијети уједињење његових растрганих уда, као што се Израјиљ веселио часу повратка из египатског сужањства. И није било жртава које он за тај дан није поднио; а нема их ни данас, нити ће их људски ум замислити тако страшних, пред којима би он застао. Када се све то зна, тада се истом може схватити, каква је пометеност завладала била у нашем народу онда када је, у мучним и несигурним данима маја мјесеца 1915, убачена међу нас вијест, да је „мајчица Русија“ издала наше интересе, те да је 26. априла закључен у Лондону тајни уговор, по коме је Италији зајамчен посјед несамо на Трст и Горицу, на Градишку, него и на нашу сиротицу Истру, и на колијевку Хрватства, нашу Далмацију, све до Сплита, и на све отоке! Дакле најчистији и најмилији наши крајеви, Жучна отпорност Франа Супила и наших британских пријатеља противу тога Пакта била је одсјев борбе што ју је читав наш народ — у тада заробљеној домовини — проживљавао у својој души,

323