Nova Evropa

mozajik celine, velika je, Čak зе ponekad pitamo — тада umemo ceniti teški i neblagodarni posao prevodjenja —, da li je uopšte trebalo pokušavati prenošenje ovog i po duhu i po jeziku klasičnog Židova dela, imajući u vidu da ono jedino kongenijalnim prevodom ne bi moglo izdubiti od svoje originalne lepote, Ali, postoji potreba popularizovanja odličnih stranih dela s pomoću ргеуода, pa naročito cenimo prevodioce koji prevode, uglavnom, one pisce koje vole; no utoliko više tražimo od njih da rade svoj posao što se bolje može. To dakle ovde tražimo i od Dra, Antuna Bonilačića, pisca studije »Andrć Gide« (»Јибочауепска Миуа« 1925, knjiga Il, brojevi 8—12), koja dokazuje njegovu ljubav za Žida. Nažalost, G. Bonifačić je svoj posao kao prevodilac izvršio još lošije nego kao pisac studije, — njegov prevod »Tesnih vrata« je netačan, i nebrižljiv. Da to pokažemo samo na nekolikim mestima i greškama ovoša prevoda,

Odmah na strani 12, iza rečenice: »Jedna aleja, sva u cvatu, pred voćkama uza zid na juću, zaštićena je od morskih vjetrova gustim zaklonom portušalskih lovora i još nekoliko drveta«, ispuštena je rečenica: »Druga aleja, uzduž severnog zida, nestajala je pod granama«, bez koje ispada besmislica, da se prvu aleju »svu u cvatu«, naziva »,стпот ајејот/«, 1 розје боуол о »оа dva drvoreda«, Na strani 14, umesto da bude: »Lucila Bucolin,,. nije poznavala, ili je vrlo rano izgubila, svoje roditelje«, G, Bonilačić kaže, da L. B. »nije imala... roditelje«. Malo dalje (19), umesto da un raidillon prevede sa jedna kratka uzbrdica, G. Bonilačić kaže: »jedna strma strana«. Na strani 23, gde pastor Votjć završava svoju meditaciju na Hristove reči »Navalite, da udjete na tesna vrata«, poilkrala se greška Која uvelike dira osnovnu ideju »Tesnih vrata«; prevodilac, naime, izreku: »11 en est peu quila trouvent« prevodi sa: »Malo ih je, koji tuda prolaze«, umesto: »Malo ih je koji ih (vrata) nalaze«, Na strani 29, umesto da kaže: »Ako me je to katkad zadržavalo, ipak nisam zaustavio zanos svoda duha, kako bi se moglo misliti«, G. Bonifačić nesavesno prevodi: »Ako me je to kada zadržavalo, ipak sam zaustavio zanos svoda duha, itd,«, Dalje, na strani 33, »mais comme аббгауб« — »Као da je povećalo« ртемоф за »пебо upravo povećalo«; a да | је тобиспо da Žeromovo »žalovanje za majkom nije umanjilo nego upravo povećalo našu ljubav«? Na strani 37 pridaje prevodilac Žeromu izreku: »— Nije to ona, u koju nemam pouzdanja . , .«, dok je u orifinalu izgovara Žilijeta. Na str. 43 prevodi G. Bonilačić ovako: »Razumij, da ovo govorim samo zbog tebe, jer što se mene tiče, ja sam čvrsto uvjerena, da te ne bih nikada prestala ljubiti«, a treba da bude: »,..da te neću moći nikad prestati

350