Nova Evropa

ове »мере за помагање племенима, засада вероватно у износу преко 3000 рубаља и 10 сандука пушчаних метака« (писмо агенту Комесаријата Спољне Трговине од 21. 1. 1928). Раскољњиков је настојавао на томе »да се не би чинило сметње раду у Индији, и изванредним издацима, везаним с њиме«, јер би »ово изазвало незгодно обустављање главHor посла мисије« (депеша од 17. П1. 1923). Ови расходи цењени су на 800.000 рупија (нота Керзона Совјетској Влади од 8. У. 1923). Заменик Комесара Спољних Послова, Карахан, тражио је од Посланика »конкретне предлоге односно метода помоћи племенима; од решења овог питања зависи дељење оружја« (упутство Комесаријата Спољних Послова Посланику, од 16. 111. 1923). Од стране Енглеза уследили су безбројни протести, па и захтев да се ез Кабула опозове Раскољњиков, а из Перзије посланик Шумјацки, који је давао уточиште пропагандистима који су долазили из Индије. Совјетска Влада одговарала је евазивно; или, кад је било могућно, одвајала је себе од Ш1 Интернацијонале. Трећа Интернацијонала претресала би на сваком свом конгресу ситуацију и перспективе Револуције у Индији, те је доносила — у вези са променама у тамошњој ситуа: цији — једне или друге своје аналитичке и прогностичке »резолуције«. У овоме моменту, овај се рад води према сдлукама последњег, МГ Конгреса, од године 1923. Аналишући различите снаге из којих се састоји општеивдијски ослободилачки покрет, Коминтерна сматра (»Стенографске белешке са Конгреса«), да водећу улогу у покрету игра буржоазија, преко Индијског Нацијоналног Конгреса, преко Муслиманске Лиге, и преко Странке Свараџиста. Али јој ова улога неће припадати дуго времена. У Индији ће се остварити љењинска теорија о претварању. буржоаско-демократске револуције, током њена развитка, у социјалистичку: водећу улогу добиће пролетаријат, који се већ бори, и који ће се све одлучније борити, несамо противу британских него и противу домаћих експлоататора. Потврду ове тезе налазе у штрајковима, који су свакодневна појава у британској индустрији. Пролетаријат није многобројан — у Индији га има свега 10% градског становништва, и 1,5—2% индустријског пролетаријата (у Русији досижу бројеви до 15% и 2%). Али ће он радити у савезу са сељаштвом, које је у Индији готово просјачко. Потврду за ово виде у сталним сељачким немирима. Овакво држање радника и сељака одбациће буржоазију на страну Енглеза, и створиће заједничку индијско-енглеску буржоаску фронту. У потврду наводи се факт, да се Нацијонални Конгрес и Муслиманска Лига само с тешком муком одлучују на оштру тактику према Енглезима, док за време сељачких немира и

166