Nova Evropa

празног империјализма.) Империјализам због империјализма, херојска геста због херојске гесте, »реторика која постаје живот«, како згодно каже Адријано Тилгер, појаве су које су дошле до израза у Данунцијеву театралном херојству за вријеме Свјетскога Рата, а особито за вријеме његове ријечке пустоловине. Ова литерарна реторика, гурнута у живот и идентификована са животом, била се је изродила у гротескни футуризам, логичну посљедицу и reductio ad abзигаит поменуте идентификације.

И, што је врло занимљиво, исти се је процес одиграо и на филозофском подручју. Идеализам, који се бијаше дигао баш против духовне празнине, настојећи да обнови вјеру у вриједности духа, на једном свом крилу, ликвидирајући филозофију њеном идентификацијом са праксом, руши се у мутне и немирне валове политичкога живота. То је »актуелни идеализам« Ђентилеа и његових другова, који је у ствари службена фашистичка филозофија. У том упорном затајивању теоретских вриједности и порицању књижевности и филозофије, најачих компонената талијанске психе, испољавају се очити симптоми једне тешке душевне декаденце, која, природно, долази најеклатантније до израза у етичким схватањима актуелног идеализма. У овом нема мјеста никаквим дистинкцијама међу истином и неистином, међу добром и злом, — све се своди на моменат акта у развоју, који је једини о себи реалан и једина духовна вриједност. Зло је једно добро које само на једном вишем степену духовног развоја изгледа као зло. Кроче, критикујући ова схватања, каже да, према овој науци, живот изгледа као »комедија неспоразумака«, комедија »људи који мисле да су рђави, а у ствари су добри«, и комедија »суза проливених погрешно, али које се могу брзо отрти, као што се ради с дјецом која мисле да су нешто тешко скривила а нијесу...«

Нећемо бити најивни па тврдити, да дјела праксе зависе непосредно од филозофских доктрина, јер практична дјелатност има свој извор у мутним ирацијоналним дубинама наше емотивности; али, с друге стране, духовне су дјелатно: сти уско повезане међусобно, те је практична дјелатност детерминисана, иако индиректно, и идејном атмосфером која влада у извјесном друштву и у извјесним епохама. У фашизму се огледа, бесумње, поменута духовна поремећеност, коју су констатовали најбољи духови савремене Италије, тако да нећемо можда погријешити ако у овим појавама

") Bana KpoueoB unaHag: „Di un carattere della pih recente

letteratura italiana" („La letteratura della nuova Italia”, vol, ТУ], из којега је превео један уломак Г, Б. Радица у „Новој Европи“ (књига ХХП, бр. 2).

203