Nova Evropa

отров на Југославију и на Словенство уопште; а о суђењу и пресуди у Трсту доносио је извештаје који својом тенденцијозношћу и оштрим тоном премашају све рекорде пред ратне пештанске и бечке плаћене штампе приликом велеиздајничких парница у Загребу и Бечу. Али су и све римске новине поздравиле с одушевљењем смртне пресуде у Трсту и_отпевале славопоје неумитној фашистичкој правди. »СЛогпаје 4'НаНа«, који је основао Мусолини а води гаи данас његов брат, истиче да је ова пресуда изразом воље целе Италије, и пориче сличност између истарских осуђеника и талијанских мученика за. слободу Италије пре Рата и за време Рата. Званични »Еовћо 4' Огаии«, који излази само кад се нешто важно догоди и чије је издање унапред огла» шено, доноси на првом месту саопштење под насловом >Правда и куршуми«, у којем назива оптужене »друштвеним отпацима, уличним пробисветима, пљачкашима, подму“ клим бомбашима, паликућама, и шпијунима«, које је сад оборио »мач фашистичке правде«, па каже: »Има још олова у резерви, које ће бити сасуто и у друга леђа... Господо суседи, примите к знању да старог Талијана „добричине' више нема; нови Талијан, којега је створио Фашизам друкчије је темпиран и има други дух.« Ово последње било је, очигледно, непотребно истицати, јер је то, готово једногласно и врло гласно, утврдила — поводом Тршћанског Процеса — цела светска штампа.

Ако је већ стрељање Владимира Гортана изазвало било левичарску и неутралну европску демократску штампу на протесте и. негодовање, Тршћански Процес подигао је читаву буру у интернацијоналној јавности, као ретко кад пре тога. Нарочито су се и бечки листови истакли овај пут у жигосању »фашистичке правде«, тако да је Талијански Посланик у Бечу добио наређење од своје Владе да учини демарш на Балплацу »противу начина и тона којим су бечки. листови писали о Мусолинију и фашистичкој Италији приликом погубљења у Трсту«, и да тражи да листови обуставе своје нападаје. Један племенити сродни нам народ, чешкословачки, јаукнуо је с нама заједно од бола, као да је на својој властитој кожи осетио »мач« фашистичке правде, па је листом протестовао речју и делом исказујући своје гнушање противу оваке »државотворне« политике, Чак и полузванична »Ргабег Ргеззе« узела је учешћа у том негодовању. Један угледни чешки публицист написао је уводни чланак за »Лидове Новине«, у којем каже: »... Ако не могу да даду народу хлеба, хоће да му даду бар циркуса... Ако је ово био процес цивилизације противу варварства, како је писала римска „Трибуна', онда се овом тршћанском егзекуцијом представила фашистичка цивилизација у таквој боји

195