Nova Evropa

miris {mešavinu neke dekadenine grecistike i orijentalstva, Aleksandriju i Bizant)}, i sve to čini da nam se smuči. Ako se ne varam, Skarfoljo je već upozorio na ovo netalijanstvo falijanske proze, U svakom slučaju, Ja ovo ponovo iznosim i utvrdjujem, i sa više kompetence od napolitanskog Tatarma.,. Sasvim je drukči, i drudo nešto, akcenat rasnih Talijan4.

Majstori Domovine, u politici, zovu se: Dante, Makijaveli, i Macini, Jedini koji su imali mušku i široku viziju, ifalijansku i evropsku, sudbine koja nas čeka, Pročitajte koju stranicu iz njih! U žustrome besu Dantea, u smirenome realizmu Makijavelija, u strasnome misticizmu Macinija, naći ćete — pored sve ogromne razlike trojice duhova — isto zdravlje, iskreno 1 čisto, od kojega kod ovoga današnjeg proroka nema ni traga, Sa Danuncijem osećamo penjanje, ne let, nerad — ne rad, preterivanje mesto zanosa ı strasti, naduvenost mesto pučke jednostavnosti i prostote, Neosećajući ništa od onogda što kaže, ili što mora da kaže, Danuncijo se uzdiže i napinje do hiperbolizma i iscrpenosti,

»— „Tisuća! A u nama se radja svetlost, Reč je sjaj, reč je munja!,,,« Mislio bi čovek da smo posred stvaranja sveta, dok se u stvari radi o ekspediciji tisuće mladih pustolovA, o jednoj avanturi koja se dobro svršila, upravo čudotvorno, usled čudnoga slučaja, koji nije uvek ujedno i junaštvo, Bilo je to ponavljanje ranijih pokušaja, samo sa većom snadom, s više sredstava, i poduprto sicilijanskom revolucijom, neuljudnošću i nesigurnošću trupa Franca II, i drugim ekspedicijama, odnosno saradnjom Kavurovom, Povest našeg Rizorgjimenta Još je uvek u stanju hromolitografije, — ko hoće da dovede do pravog slikarstva, moraće da postavi u pravu svetlost i [ај роуа! Tisuće i veličinu garibaldinaca, Ipak, dalo bi se i iz ovog garibaldijevskog »raid«-a izvući lepa stranica za gčovorništvo, pogotovo u ovim burnim godinama; moglo se je naći nešto krepkih i toplih reči za podvig koji je podozrivo pratila cela Evropa, беНси зуојебјамћ dečaka u crvenim košuljama, a pred njima plavi, odlučni i srčani Arambaša, Ali je Italija bila i ovako zadovoljna, jer se ona navikla da uživa u onoj vrsti ljudi i u najtežim časovima svoga života, i da sluša o njima uz gitaru ili sa tribine, |

Samo što se rečima i klasičnim parafrazama ne dobijaju ratovi, za koje su potrebni teški topovi, veliki novci, i jaki ljudi, Možda bi Italija i bila spremna da uz zvuk trop4 prelazi Alpei s baterijama metafor4A napadne na Beč, Ali bih ja, u ovim danima, rado dao stotinu Danuncija i sto tisuće njegovih govora za sigurnost da general Kadorna ispod svoje kape ima ma i pola funte vojničkog genija.

Giovanni Papini (1915).

(Preveo s talijanskog B. MR.) +=

223