Nova Evropa

његов човек који говори. Његове речи, доста литерарне, са поређењима из оне најлакше историје, нарочито актуелне, маса је разумела одмах, без икакова напрезања мозга, и Мусолини је имао у ствари право кад је рекао: »Не траже од мене ни слободу, ни парламенат, већ рада и круха.. « А радницима, који су га поздрављали, исповедао се: »ја сам човек као ви, с вашим врлинама и с вашим манама, са свим оним што сачињава битни елеменат оне посебне човечанске нарави каква је талијанска«. -

У потрази за решењем Мусолинијеве енигме, Сињора Сарфати дала је, у коначном поглављу, дефиницију »личности« Мусолинија, која се — по њој — састоји из »три карактера«, а то су: »Амбиција га држи и гризе; величина му је мерило и суштина; а презир запрека и сен.« Заскочени овом интелигентном дефиницијом, која не подноси дискусије, признајемо да је и овај пут жена открила човека. Али је добро, као доказ, што је иста та жена, на крају биографије, поставила напоредо ове три, типично мусолинијевске, конфесије: — »Шта сам, после свега, досада учинио» Ништа. Ја сам, засада, тек мали новинар и министар, као толики други... Треба начинити реда у овоме народу, тада ћу тек да извршим једну задаћу, и бићу неко. — »Али ипак, да! Обузет сам бесом. Гори, гризе ме, и троши у унутрашњости мојој, као неко физичко зло: хоћу са својом вољом, као лав са својом панџом, да зарежем знак у времену: ево овакој!«... И треће: — »Ако све пође на добро, после тридесетак година имаћу, можда, некакав споменик, око којега ће се састајати бабице и слушкиње, у каквоме врту. Иза Мусолинијеве бисте, у осам сати, шапутаће заљу-

бљеници: „Да красног задовољства! ...« Богдан Радица.

Гобети о Матеотију.

(Гобети — Раего бође — био је покретач и уредник „Либералне Револуције", као један од најактивнијих и најодлучнијих опозицијоналних интелектуалаца савремене Италије, Своју књижевно-политичку каријеру започео је као драмски критичар у туринском комунистичком дневнику „Отафле Миохо", али је убрзо основао своју властиту ревију „La Rivoluzione Гађегаје", за којом је после дошла чисто књижевна ревија „П Ваretti". Tana му је било тек двадесет година, али је ипак успео био окупити као сараднике око својих часописа све изразитије интелектуалце Италије, тако да је то била кроз више година једина слободна и слободоумна трибина за људе од мисли и пера који се нису слагали с идејама вдадајуће струје,

234