Nova Evropa

— све док му није издавање забрањено. Он је интујитивно осећао колико успех Фашизма лежи у неорганизованости и несређености опозиције, па је настојао да доведе до једне нове синтезе рада. Револуцијонар из убеђења, видео је колико је илузорна уставна и парламентарно-демократска. борба противу Фашизма у данашњој Италији, — отуда његове симпатије за бољшевизам и за Љењина. Отуда и његова жустра младеначка зловоља ради неотпорности и непокретности остарелих опозицијоналних вођа, са којима се упуштао у жучне препирке. Осим часописа, издавао је и књиге, па је његова политичка библијотека у Турину донела неколико веома значајних дела о домаћим и интернацијоналним приликама. Подозрив режиму, Гобети је у више наврата тучен, још пре него што му је издавачка радња затворена а посао забрањен. Сам Мусолини узео га је било на око, и на зуб, и тражио да се прогони. Гаетано Салвемини је, у својој познатој књизи „Фашистичка диктатура у Италији“, објавио факсимил једне цепеше упућене Начелнику Турина, са потписом Мусолинија, у којој стоји: „Чујем да је Гобети, који је недгвно био у Паризу, сада у Сицилији. Изволите ме обавештавати о њему, и настојте да опет учините живот што тежим томе глупом противнику Владе и Фашизма“. Та је депеша послата у марту 1924, и Господин Начелник ју је толико озбиљно схватио да је Гобети, усред болести, морао побећи опет у Париз, где је отишао право у болницу, и ту умро фебруара 1925, оставивши за собом у Турину младу жену са новорођенчетом. Тада је овоме даровитом и вредном младом човеку било тек двадесетипет година. Написао је много чланака и портрета, — један, о Мусолинију, доносимо напред. Један од његових последњих радова, који му поуздано није помогао у очима фашиста и њихова Вође, била је књижица „Matteoti“, коју је сам издао 1924. Из ње доносимо, у следећем, неколико одељака, за карактеристику Матеотија као човека и политичара.

Б БР)

Ђакомо Матеоти родио се 22. маја 1885 у полезинској варошици Фрата, од имућних грађанских родитеља из околице Трента. Свршивши гимназију у Ровигу, наставио је науке на Болоњском Универзитету, где је положио и испите на правном факултету. Ммао је намеру да се посвети проучавању кривичнога права и да се спреми за доцентуру, па је и написао више студија на томе подручју; али, имајући одувек интереса за политику, и будући изабран одмах у први мах за посланика покрајинског сабора у Ровигу, насупрот неких угледних римских правника, напустио је науку и одао се практичноме јавном раду, као социјалистички народни заступник, напоредо са својим старијим братом Матејом, познатим социјалистичким писцем и политичким радником. Ђакомо је оснивао радничке задруге и синдикате, и социјалистичке кружоке, и реорганизовао је у више махова Радничку Комору полезинске покрајине (земље међу огранцима реке 0), издржавши на томе послу организовања преко двадесет својих најбољих година. Природна последица

235