Nova Evropa

је преузео императив, да треба просветити пролетаријат и отворити пред његовим очима снове о животу слободном и свесном; па се није одрицао, с извесним резервама, ни колективизма. Али је онда сву своју пажњу усредсређивао у моменат посредничког и стварног рада: да се међу социјалистима створе почеци новог друштва, у општини, у школи, у задрузи. Зато му се је пре свега чинило потребним, да радници и грађани науче, како се управља општином, како се врше разни ситни послови и исправљају учињене грешке, и томе слично. Његов социјализам био је, према томе, увек социјализам примењен, економска одбрана радништва, припрема за прелаз на власт; без ове припреме — солидне и својевољне — свака револуција чинила му се илузорном и предухитреном. Толико је претпостављао конкретно и стварно бучним »успесима« и површној пропаганди, да је године 1921 остао у околици Фераре, на тешкоме послу заштите и одбране пролетаријата, место да оде у Ливорно, камо су га звали да учествује у дискусији и стварању »програма« и »правца«. з

Антифашизам Матеотијев води своје порекло из његова ужег завичаја, где је пред својим очима видео како се рађа овај покрет из ропског духа малих пољопривредника, из покорности кметовске према спахијама и онима који плаћају, из средњевековне свирепости и мрачног опскурантизма који се противе свакоме напору радништва да се ослободи и да подигне своје властито достојанство. С оваким почецима нису биле у складу свакојаке полушаљиве теорије нацијоналфашиста и неозбиљни макијавелистички планови Мусолинијеви: међу њима је лежало основно питање етичке инкомпатибилности и инстинктивне противности. Осећао је, од првога часа, да се фашизму мора одупрети без компромиса, па је — још године 1921 — одговорио на телефону Начелнику Фераре, који га је у једном критичном часу аграрне борбе био позвао на саветовање: »Сваки је разговор међу нама беспредметан. Ако желите да знате наше намере, нисам Вам потребан ја, јер имате своје уходе. А у Ваше речи немам поверења.« И није попуштао ни у којем случају, па су аграрци и фашисти убрзо увидели да у њему имају непомирљивога непријатеља. 12. марта 1921 имао је Матеоти да говори у Кастелгуљелму. Борба је била оштра, и већ је пала била прва глава. Матеоти се није дао застрашити већ је отишао на састанак, где су оружани фашисти узаман покушавали да га провоцирају. Напокон су га напали из заседе, и тражили од њега изјаву, да ће изјавити у Скупштини да напушта Полезину. Он им је одговорио: »Једина изјава коју дајем јесте: да вам нећу дати никакве изјаве.« Нато су га дохватили и почели тући, па су га онда

241