Nova Evropa

Итало-југословенски привредни односи.

Последњих година, наш извоз у Италију, односно увоз из Италије у нашу земљу, износио је (у милијонима динара):

Године: извоз у Италију: увоз из Италије: 1923 2,237 1,470 1924 2,757 1,688 1925 2,249 1,644 1926 1,960 1,054 1927 1,590 940 1928 1,680 939

1929 1,971 823

Ова табела показује, у првом реду, да ми далеко више извозимо наших продуката у Италију, него што увозимо талијанских продуката. У најновије време догађа се чак, да ми више него двоструко извозимо у Италију него што из ње повлачимо њених артикала. То јасно показује од колике су важности за нас и нашу привреду ови међусобни односи. Слика привредних односа између нас и Италије, уколико се тиче измене добара, биће још јаснија, ако наш извоз у Италију доведемо у везу са нашим целокупним извозом, односно ако увоз из Италије упоредимо са нашим целокупним увозом. Тако је, за последњих година, од нашег укупног извоза на извоз у Италију, односно од нашег укупног увоза на увоз из Италије, отпадало (у процентима):

Године: % извоза: % увоза: 1923 28.66 17.69 1924 28.91 20.52 1925 25.06 18.78 1926 25.07 13.82 1927 24.84 12.90 1928 26.06 11.99 1929 24.88 10.84

Ту имамо пре свега да констатујемо, да су привредни односи између обе земље данас слабији него што су били пре неколико година; и то и код нашег извоза и код нашег увоза, али нарочито код увоза. Док је Италија, пре неколико година, покривала петину нашег укупног увоза, у најновије време она покрива само једну десетину. Округло узето, данас једна четвртина нашег укупног извоза иде у Италију, док из Италије покривамо само једну десетину наших потреба. Од године 1924, у нашем извозу, Италија држи

250