Nova Evropa

стално прво место; док је код нашег увоза, од првог места које је имала пре шест година, морала стати, прошле и предпрошле године, на четврто место.

Како рекосмо, ми стално више извозимо робе у Италију него што из Италије повлачимо. Прошле године, например, више смо извезли него што смо увезли за једну-милијарду148-милијона динара. А од године 1923 до конца прошле године, ми смо — према подацима Генералне Дирекције Царина — извезли у Италију за готово шест милијарда динара више него што смо увезли из Италије. Према томе, ми смо у далеко већој мери упућени на извоз у Италију него што је она на извоз у Југославију. Овај несразмер одскаче још више ако извоз доведемо у везу са целокупним извозом из обе земље: једна-милијарда-971-милијона, колико смо прошле године извезли у Италију, значи готово 25%, илити четвртину, нашег укупног извоза; док талијански извоз у нашу државу, у висини од 823 милијона, износи тек неколико процената укупног талијанског извоза. Ако дакле водимо рачуна о извозу, а тај одлучује при просуђивању трговинских односа између појединих држава, онда смо ми у далеко већој мери упућени на Италију него што је Италије упућена на нас. А што се тиче нашег целокупног извоза према извозу Италије, ту је за нас Италија главно тржиште за пласирање наших артикала, док смо ми за талијанско тржиште готово »амап ће пе феађје«,

Може ова констатација фактичног стања југословенскоталијанске спољне трговине бити за нас болна, па може она, у извесним круговима, изазвати и негодовање; ипак држимо да је потребно да се она утуви, јер у привреди треба пре свега рачунати са чињеницама и са фактичном сразмером снага. Са привредног гледишта дакле, у југословенско-талијанским односима, Југославији, као активном делу при измени продуката, много више мора стати до добрих односа него Италији, која је у том погледу много пасивнија. При површном третирању југословенско-талијанских односа, наша јавност често превиђа горње чињенице, неузимајући у обзир да бисмо ми, ако би једног дана дошло до већих потешкоћа при измени добара, били изложени већој штети него Италија, јер је за нас извоз у Италију од кудикамо веће важности него што је за Италију извоз у Југославију.

Привредне структуре Италије и Југославије доста су различне међусобом, па то — с обзиром на близину земаља — даје могућности измене добара. Италија све више престаје били аграрном земљом, попримајући карактер индустријске државе. Она је у све већој мери, ма шта чинила,

251