Nova Evropa

упућена на увоз аграрних продуката, односно, све је више у стању да извози веће количине индустријских артикала. Ми напротив, извозимо аграрне продукте, док смо још у знатној мери упућени на увоз индустријских артикала. За међусобну измену наших добара игра велику улогу и факат, да Италија оскудева шумама, те увози знатне количине дрва којим опет ми обилујемо; тако је прошле године, од нашег укупног извоза у Италију (у износу од готово две милијарде динара), око 900 милијона динара, или скоро половина, отпало на дрво, па се чини да наш активум у измени добара с Италијом и долази првенствено услед јаког извоза дрва. Од других извозних артикала долазе, на прво место, јаја (са 135 милијона динара), затим стока имесо (са укупним износом од четврт милијарде динара). Чистих аграрних продуката извезли смо прошле године: кукуруза за 74.5 милијона, пасуља за 62 милијона, док су остали артикли играли мању улогу.

Ми смо прошле године извезли житарица и продуката чисте пољопривреде за готово две милијарде динара. Мако четвртина нашег извоза иде у Италију, аграрних продуката у ужем смислу није ишло ни 200 милијона. Узрок овоме појаву треба потражити у саобраћајним приликама: крајеви наше државе који продуцирају аграрне продукте у већој мери леже саобраћајно веома неповољно за пласирање тих продуката у Италију. Пут уз и низ Дунав много је јефтинији него железницом преко Постојне до покрајина северне Италије, које највише долазе у обзир за наше жито. На другој страни, продукцијона подручја за дрво леже саобраћајно повољно према Италији, тако повољно да и један део дрва одређен за друге државе мора пролазити преко талијанских лука, па у статистици фигурира као извоз у Италију.

Напред смо истакли, да измена добара између Југославије и Италије бива све слабија. Али треба констатовати, да југословенски извоз у Италију и апсолутно, а поготово релативно, опада у далеко мањој мери него талијански извоз у Југославију. Наш извоз у Италију прошле године само је за 15% мањи од извоза у години 1923 и 1924; напротив, талијански извоз у Југославију, у години 1929, тек је половина извоза из године 1924 и 1925. Ово јаче опадање талијанског извоза у Југославију треба приписати чињеници, да је Италија извозила у Југославију у првом реду текстилну робу, а Југославија је башу текстилној индустрији направила највећи напредак од свих индустријских грана. То се осећа на увозу из Италије, поготово ради тога што је југословенска текстилна индустрија развила највећу делатност у продукцији јефтиније памучне робе, коју смо првих

252