Nova Evropa

година после Рата увозили понајвише из Италије. И прошле године, од укупног талијанског извоза у Југославију половина отпада на разну-текстилну робу. Поред текстила, видну улогу заузима ољуштени пиринач (са 100 милијона), поморанџе и лимуни (са готово 40 милијона), коже (30 милијона), бакрена галица (19 милијона), док остатак отпада на већи број мањих ставака. За даљи развитак талијанско-југословенске трговине мора се узети у обзир све то јачи развитак југословенске текстилне трговине, тако да ће увоз у будуће бити још мањи, уколико наравно радикални поправак привредних прилика не би деловао на знатно повећање потрошње коју домаћа индустрија не би могла покрити.

Што се тиче југословенског извоза у Италију, постоји опасност, са једне стране, да ће Фашизам успети да знатно повећа талијанску аграрну, у првом реду сточарску, продукцију, чиме би увоз пољопривредних производа био уопће, па тиме и наш, много мањи. Са друге стране, прети опасност да би Русија могла да у знатној мери истисне наше дрво са талијанског тржишта, иако упућени не верују да ће Русија дуго моћи да баца на тржиште веће количине јефтина дрва. Исти кругови још мање верују да ће фашисти успети у своме напору да се еманципују од увоза страних аграрних продуката. Повећање продукције као резултат од државе подузетих мера, једва да ће поћи укорак са порастом конзума.

Водећи рачуна о свим тим чињеницама, југословенскоталијански трговински односи, уколико не наступе потешкоће политичке природе, имали би да се и даље развијају како су се развијали за последњих година. Југославија ће далеко више извозити продукте шумарства и пољопривреде него што ће Италији успети да пласира у Југославију својих индустријских продуката. Италији поименце није досада успело, да у Југославији пласира веће количине продуката своје металургијске и кемичке индустрије; за те артикле, изгледа, имају монопол северни народи. Можда ту игра извесну улогу и традиција, које се није лако отрести. Али ће свакако и у будуће Италија за Југославију бити далеко важније тржиште за пласирање својих артикала него што ће ова то бити за Италију. Наша спољна трговина с Италијом развијаће се и даље у знаку јаке активности у нашу корист; и то, будући да ми из Италије повлачимо у првом реду индустријске артикле док тамо пласирамо продукте шумарства и пољопривреде, то бисмо, у случају да из било којег разлога настане застој у измени добара између наше две суседне земље, ми артикле које увозимо из Италије лако повукли из других држава, док је питање да ли би друге државе тако лако пласирале оне артикле

253