Nova Evropa

које ми у Италију извозимо, у првоме реду дрво. Рестринкцијом у трговинским односима био би у знатној мери редуциран наш извоз, што би неповољно деловало на наш трговински биланс. Зато данашње стање нама конвенира. Међутим, у другим привредним релацијама, Италија је у суперијорнијем положају од нас. Например, о каквом учествовању нашег капитала у талијанском новчарству и талијанској индустрији, не може бити ни говора. Оно нешто што смо имали пре Рата, морало се, под притиском улице (а и других фактора) да напусти; подружнице наших новчаних завода у Трсту, на Реци, и у Горици, морале су бити напуштене. Насупрот тому, у нашем новчарству учествује у знатној мери стран капитал: ту су Беч, Пешта, Праг, а касније и енглески, француски, белгијски, швајцарски, и немачки интересенти. Данас ту видимо већ и талијански капитал. Раније је једино Вапса Соттегс!а!е Triestina била донекле ангажирана у Хрватско-славонско Земаљској (сада Југословенској Удруженој Банци); али тај ангажман није имао већег значења. На другој страни, Banca Dalmata di Scomto из Задра, афилијација Gagke Nazionale di Credito Milano, HMMama |e HOдружнице у Сплиту и Шибенику, и једну афилијацију у Дубровнику; но ни ту деловање није било знатно. Јачи утицај талијанског капитала осетио се је тек кад је Вапса Соптегстлаје Тфајапа, највећи талијански завод, привукао себи највећи део акција Хрватске Банке из Загреба. Данас је та банка (која је међутим отворила филијалу и на Сушаку) чиста афилијација Банке Соттегстаје Теа папа, крај свег свог тако нацијоналног имена. Уосталом, Вапса Соттшегстае ЈЕа!гапа одржава у свим балканским државама, односно у свим државама Централне Европе, своје афилиране новчане заводе, од којих неки у привреди дотичне земље играју доминантну улогу (што дабогме није, бар засад, случај код Хрватске Банке). Ми имамо великих банака код којих доминира енглески, белгијски, маџарски, чешки, и други капитали, па не видимо опасности за нашу привреду ни од талијанских завода; поготово кад је искључено да би његова позиција у нашој привреди постала тако јака да би на нашу привреду могла штетно утицати. Кад већ немамо чисто нацијонално банкарство, онда је далеко боље да је у њему ангажован капитал разних држава, а не капитал само једне државе.

Код наше индустрије не може се, исто тако, говорити о неком већем ангажману талијанског капитала. Остало се је, углавном, онде где смо били и пре Рата. Јер у далматинским фабрикама цемента и сардина, талијански је капитал био

254