Nova Evropa

„принцеза Александра, мати пишчева, позната је и код нас као иста-

кнута првакиња међународног женског покрета; она је септембра

· 1929, као председница Женске Мале Антанте, изабрана председнидом женске секције Фидака, Међународне Федерације Бивших Ратника.

Следећи чланак написао је Г. проф. Кантакузен за овај број

„Нове Европе".)

Државе Балканског Полуотока живеле су досад окружене непробојним међама политичким, социјалним, и интелектуалним. Последицом овог издвајања било је, да се балкански народи познају веома слабо, или се не познају никако. Може се мирне душе тврдити, да досада уопште није било праве интелектуалне и социјалне сарадње међу балканским државама. На подручју духа, живели су академије, свеучилишта, музеји, учена друштва и институти, школе и књижевне дружине, и све остале интелектуалне установе балканских земаља суревњивим нацијоналним животом, у ком је превлађивао ситничарски провинцијски дух. Још и данас је размак који, у духовном погледу, дели Букурешт од Софије, или од Београда, већи него размак који дели Букурешт од Париза, или Букурешт од Беча. У свом одличном говору којим је инаугурисан Институт за проучавање југоисточне Европе (24. јануара 1914) огласио је професор Јорга »епоху, која није више далеко, када ћемо много живље носити у свести оно штонасвезујенуједињава«.

Прва Балканска Конференција отвара пут к овој новој епохи. Сматрам да се узвишен задатак Комисије за Интелектуално Зближавање, образоване на Конференцији, састоји у томе, да припреми споразум и сарадњу интелектуалаца свих балканских држава. Све велике промене у историји припремљене су идејним струјама. Књига, штампа, предавања, уметничке изложбе, — то су данас чиниоци који обрађују земљиште и припремају дипломатске споразуме. Држимо да на Балканском Полуострву, више него ма где другдо треба политичком разоружању да претходи интелектуално разоружање. Интелектуалцима припада улога да раде на зближавању, на сарадњи и међусобном упознавању, — да стварају полако једну балканску свест. Да би се то постигло, треба мењати досадашње методе. Досада су балкански народи стално подвлачили више оно што их дели него оно што их везује и у чему су сродни, — нису били довољно свесни близине и додира у погледу географском, социјалном, и историјском, који су их чинили, и увек их чине, сроднима и сличнима на југоисточном крају Европе.

Да би олакшала споразум међу балканским народима, Комисија за Интелектуално Зближавање на Конференцији у

342